OD porcelanskih krhotina koje je iz vokabulara Emanuela Makrona o kliničkoj smrti spajala Angela Merkel, preko protesta Višegradske grupe zbog sporosti integracija i inauguracionog govora Ursule fon der Lajen, do nedavnog zajedničkog pojavljivanja sa generalnim sekretarom NATO u Jelisejskoj palati, iz mlaznog aviona se vidi da je francuski predsednik Emanuel Makron usamljen u nastojanju da izmenom pravila u hodu promeni svet i time izbriše mnoga obećanja.

Kad Makron insistira na samostalnosti, Jens Stoltenberg ga podseti na obavezu solidarnosti. Kad kaže da proširenje treba da čeka reformu, Brisel požuri da pripremi posrednika. Kad ponudi stepenasto pridruživanje, finsko predsedništvo EU to na fin način skrajne u drugi plan. Kad zablokira početak pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom, šest zemalja izrazi pismeno neslaganje. Kad kaže da proširenje treba usmeriti u suprotnom pravcu, predsednica EK naš region stavi u vrh svog izlaganja. Posle se sve to zamaže non-pejperom na dve stranice.


PROČITAJTE JOŠ: “Ova imena odzvanjaju od junaštva od Dobrog polja do Malija“: Francuska odala počast stradalim vojnicima

Čak je i hrvatski evroposlanik Tonino Picula, novi, kratkoročni izvestilac za Zapadni Balkan, poručio da Makron greši što zapostavlja naš region. Imajući u vidu da je Srbija jedan od lidera u procesu integracija, proizilazi da je Makron toliko usamljen, da Srbe, sada, od njega, čak, brane i Hrvati.

Ali, šta to vredi, kad je za svaki potez među evropskim saveznicima potreban konsenzus. To se sad vidi i kod otvaranja poglavlja sa Srbijom. Možda je baš zato i važna Makronova reforma, koja treba da uzme u obzir i to da se mnogo više odluka u budućnosti donosi kvalifikovanom većinom. Pa da Pariz danas, Hag i Berlin juče ili Zagreb sutra, samostalno više ne koče uzbrdo. Do tada nam ostaje samo da se naoružamo. Strpljenjem.