Brisel “reže” gde najviše boli: Novi budžet EU pogađa siromašne i unosi razdor

BRISEL

OD STALNOG DOPISNIKA

BUDUĆI budžet uneo je novi razdor u EU.

Pobunile su se pre svega istočne članice zbog manjka solidarnosti. Stvorila su se, tako, dva bloka. U jednom su zemlje Višegradske grupe - Češka, Poljska, Slovačka i Mađarska, dok su se u drugom, koji predvodi Nemačka, našle još i Austrija, Švedska, Danska i Holandija, kojima ne pada na pamet da izdvajaju više sredstava.

Pročitajte još: DRAMATIČNO U BRISELU: Prekinuti razgovori o Albaniji i Severnoj Makedoniji

A sve je, zapravo, počelo od "bregzita". Da bi nadoknadila finansijsku rupu, od preko 12 milijardi evra, nastalu predviđenim izlaskom Velike Britanije, evropska izvršna vlast je izašla s predlogom da se budžet EU umesto dosadašnjih 1,03 odsto ukupnog zbira nacionalnih dohodaka, popne na 1,11.

Berlin za to ne želi ni da čuje. U Nemačkoj, zemlji koja najviše doprinosi evropskom budžetu, ne žele da daju više ni cent. U 2017. godini, ova zemlja je, na primer, izdvojila više od 19 milijardi, a dobila nešto preko osam.

Zato su pregovori, koje je evropski komesar za budžet Nemac Ginter Etinger planirao da završi do kraja prošle godine, i dalje u procepu.

Pročitajte još: EU odlučila da se obračuna sa pranjem novca nakon nekoliko skandala

Da bi nekako povratili ravnotežu, u Briselu su počeli s politikom kresanja budžeta, i to baš tamo gde najviše boli istočnu i centralnu Evropu. Na meti su, pre svega, poljoprivredni i kohezioni fond, inicijalno namenjen za progresivno smanjivanje razlika u standardu među članicama. "Objašnjenja" da preko kohezinih fondova za njihove susede na tržištu profitiraju i nemačka preduzeća, za Berlin ne piju vodu.

Zbog toga su prvi na udaru kohezioni i poljoprivredni fond, tim pre što EU želi da u sledećem sedmogodišnjem periodu, od predviđenih oko 1.300 milijardi evra budžeta, više sredstava izdvoji za migrante, bezbednost, klimatske promene, odbranu, digitalizaciju. Ovo prekrajanje je ogorčilo Višegradsku grupu.

Foto Depositphotos

Mađarski premijer Orban je tako poručio da će siromašniji sada imati još manje para, a da će bogatiji biti još imućniji. Njegov češki kolega Andrej Babiš je predlog EK takođe ocenio kao neprihvatljiv, Poljak Mateuš Moravjecki je skrenuo pažnju da su najbogatije evropske države imale više sreće kroz istoriju nego postkomunističke zemlje, dok je Slovak Peter Pelegrini poručio da politika kohezije treba da se sprovodi sve do trenutka dok se ne izbrišu razlike između evropskih regiona.

RAZOČARANjE NEGATIVNIM SIGNALIMA IZ BRISELA

ČELNICI zemalja Višegradske grupe nisu nezadovoljni samo planiranim budžetom, već su izjavili da su razočarani u EU i zbog slanja negativnog signala Zapadnom Balkanu jer je Brisel odbio da odobri otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ali da se mogu iskupiti ubrzavanjem pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom.

Foto Depositphotos

- Važno je maksimalno ubrzati pregovore sa državama koje su već u procesu, tako da nema problema sa daljim proširenjem - rekao je mađarski premijer Orban, a u sličnom tonu je govorio i slovački premijer Peter Pelegrini.

- Tri zemlje EU, od kojih je jedna osnivač, koje su se usprotivile proširenju sa Zapadnim Balkanom, izložile su građane regiona riziku - rekao je Pelegrini. - Možda oni vide konačnu perspektivu u saradnji sa Rusijom, Turskom, Kinom ili arapskim zemljama. Ovo je bila velika greška, jer verujem da je proširenje dobra investicija za EU.