Iz odluke predsednika SAD Donalda Trampa o povlačenju američkih vojnika iz Sirije najveću korist je izvukao predsednik Rusije Vladimir Putin koji jača uticaj Moskve u važnom geopolitičkom regionu gde može biti najznačajniji arbitar, ocenjuju svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Pročitajte još: Pens i Erdogan postigli sporazum, Tramp se zahvalio: Morali smo da pokažemo malo "grube ljubavi" (FOTO)


Vladimir Putin je ažurirao ideju komunističke Rusije da se za pet godina može transformisati ekonomija. Ali, u proteklih pet godina Kremlj nije razvijao ekonomiju već geopolitički uticaj Moskve, piše BBC.

Pre pet godina, posle ruske aneksije Krima i vojne intervencije na istoku Ukrajine, Moskva je, ošamućena sankcijama Zapada, delovala izolovano kao izopštena država. Danas Rusija stiče globalni uticaj. Umešala se, prema navodima američke obaveštajne službe, u predsedničke izbore u SAD na strani Trampa nastoji da pojača svoju ulogu u Africi i Latinskoj Americi; i koristi podele u Evropi.

Pročitajte još: KRAJ TURSKO-AMERIČKOG SAVEZNIŠTVA: Vašington razmatra povlačenje svih 50 nuklearki iz Indžirlika

U razmaku od nekoliko dana, Putin je telefonom razgovarao s turskim predsednikom i pozvao ga u Moskvu, s izraelskim premijerom je telefonom razgovarao o "bezbednosnim pitanjima", a posetio je Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.

S pojačanim uticajem Rusije postoje i potencijalne zamke za tu zemlju, naglašava BBC, jer je reč o državi koja nije ekonomska supersila - ruska ekonomija je krhka i dalja stagnacija može ograničiti svetske ambicije Moskve.

Dajući Turskoj zeleno svetlo za invaziju na severu Sirije, SAD su jednim potezom pomerile ravnotežu snaga na Bliskom istoku, gde je najveći pobednik Rusija, a Putin jedini nezamenljivi strateški arbitar, ocenjuje Volstrit žurnal.

Interesi sirijskog lidera Bašira al Asada, Kurda, Turske i Izraela sada zavise od Putinovog odobrenja, odnosno, zaključuje Volstrit žurnal, sada svi putevi prema Siriji vode kroz Moskvu.

Precizna priroda odnosa Trampove administracije i ruskog lidera ostaje jedna od velikih nepoznanica, ali je jedini neprikosnoveni dobitnik posle Trampove odluke o udaljavanju od sirijskog sukoba - njegov ruski kolega Vladimir Putin, ocenjuje Telegraf.

Londonski list ističe da je tim potezom Tramp Putinu na tanjiru predao čitav Bliski istok – region koji je nekada ekskluzivno čuvan za Vašington.

Kako će se to odraziti na jedan od ključnih ciljeva Bele kuće – mirovni plan za Bliski istok ostaje da se vidi. Ali ako Tramp više nema apetita za održavanje regionalne uloge Vašingtona, ocenjuje Telegraf, to se ne može reći i za Putina koji je izgleda previše željan da popuni vakuum.

Osim u Siriji, ruski vođa je veoma tražen u mnogim drugim arapskim glavnim gradovima u regionu. Ranije ove nedelje srdačno je dočekan u Saudijskoj Arabiji, gde se sastao sa svemoćnim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, pre nego što je krenuo na razgovore sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Do sada su obe te zemlje diplomatsku energiju koncentrisale na održavanju bliskih veza s Vašingtonom. Ali, posle izrazitog nedostatka entuzijazma Vašingtona da odgovori na nedavne napade na saudijsku naftnu infrastrukturu, arapski čelnici zaključili su da bi se, u pogledu zaštite njihove sigurnosti, Moskva mogla pokazati boljom opcijom.

Napad na saudijsko naftno postrojenje Abkaik, povlačenje američkih trupa iz Sirije, upad Turske na severoistok Sirije i poseta Putina Zalivu, označavaju brzu transformaciju američke hegemonije posle Drugog svetskog rata, ocenjuje Independent.

Doktrina američkog predsednika "pesak i smrt" u Siriji onemogućila je bilo kakvu umešanost Zapada i uredno se uklopila u Putinov dugoročni cilj izbacivanja Amerikanaca i Evropljana. Tramp je Putinu uručio poklon u Siriji, prisiljavajući Kurde da sklope dogovor s Asadovim režimom, odnosno dopuštanjem turskog upada otvorio je put Asadu i Rusiji da povrate kontrolu nad severoistokom zemlje.

U poslednje tri godine od kada je Tramp preuzeo vlast, američki uticaj na Bliskom istoku sve je više opadao, dok je ruski rastao. Bio je to zapanjujući preokret, naročito zbog pitanja šta bi se moglo dogoditi ako Tramp ostane u Beloj kući još pet godina, zaključuje Independent.