Povlačenjem sa severa Sirije, SAD su izdale Kurde, svog najvernijeg saveznika u borbi protiv Islamske države, što bi moglo da se pokaže kao velika greška za buduću bezbednosnu situaciju u Evropi, ocenjuje Dojče vele.


Čini se da najnovije vesti iz Vašingtona potvrdujju staru kurdsku poslovicu "Nema prijatelja osim planina". SAD su najavile da više neće biti protiv turske invazije u kurdskim oblastima na severu Sirije. Tako je Vašington svog najbližeg saveznika u borbi protiv takozvane Islamske države ostavio na milost i nemilost nadmoćnoj Erdoganovoj vojnoj mašineriji, navodi autor teksta Matijas fon Hajn.

Više od 10.000 kurdskih boraca proteklih godina izgubilo je život u borbi protiv IS. Kurdske milicije činile su okosnicu Sirijskih demokratskih snaga (SDF), koje su na kopnu predvodile lavovski deo borbe protiv IS. Sada je jasno: jalove su bile nade Kurda da su time zaslužili zaštitu SAD od napada Turske, navodi Dojče vele.

Turski predsednik odavno je, kako se navodi, bacio oko na severnu Siriju. A nedavno, na Generalnoj skupštini UN, Erdogan je predstavio svoje planove za "bezbednosnu zonu“ južno od turske granice. To je ogromna teritorija, s obzirom na to da je ta granica duga skoro 500 kilometara i da je predviđeno da zona bude širine 30 kilometara.

U ratom razrušenoj Siriji, te oblasti koje su kontrolisali Kurdi, do sada su bile oaza stabilnosti. Vojna operacija Turske, koja očigledno samo što nije počela, to će sigurno promeniti.


PROČITAJTE JOŠ: Vašington žrtvuje Kurde: Povlače se sa severa Sirije pred turskim napadom

Kakve posledice po Siriju imaju turske invazije moglo se videti početkom 2018, prilikom okupacije Afrina - što je cinično nazvano „Operacija maslinova grancica“. Turska vojska tada je operisala zajedno sa džihadistima. Prema podacima UN, iz Afrina i okoline tada je izbeglo 140.000 ljudi. Sirijska opservatorija za ljudska prava sa sedištem u Londonu govori o čak 350.000 raseljenih. Organizacije za ljudska prava žalile su se na sistematsko uništavanje sredstava za život Kurda: oni se proterani iz svojih kuća, a tu su onda naseljeni sirijski Arapi.

Erdogan sada ima sličan plan - i to ne krije. Želi da se oslobodi više od tri miliona sirijskih izbeglica koje u Turskoj više nisu dobrodošli. To znači da Erdogan u suštini planira etničko čišćenje i kasnije preseljenje duž sirijsko-turske granice.

Pored svega toga, ne sme se zaboraviti da je borba protiv Islamske države daleko od pobede. Iako je izgubila teritorije početkom godine, njeni borci još uvek se kriju u prostranstvima Sirije. Ideologija Islamske države još uvek je u glavama oko 12.000 zarobljenika koje na severu Sirije čuvaju Kurdi. A i u glavama otprilike 70.000 izbeglih sledbenika IS u kampovima, takođe na severu Sirije.

Kada turska vojska krene u akciju, Kurdi će imati drugih briga i neće više moći da se bave tom ljudskom zaostavštinom terorističkog kalifata. Američki predsednik Tramp je doduše obavezao Erdogana: za zarobljene borce i pripadnike IS tada će biti odgovorna Turska. Ali ta turska ofanziva svet neće učiniti sigurnijim, zaključuje Fon Hajn za Dojče vele.