PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA

FRANCUSKA više ne može da podnese teret migrantske krize. Ovu zemlju, naime, pogodio je posve neobičan fenomen, da se, usred znatnog smanjenja broja izbeglica u Evropi, na njenom tlu drastično povećava broj zahteva za azil! Razlog za to je - misle u Parizu - francuska humanitarna darežljivost. Sa zloupotrebom ove karakteristike predsednik Emanuel Makron sada želi da se obračuna.

Prema podacima Visokog komesarijata za izbeglice, ulasci migranata na evropsko tlo su u vrtoglavom padu. U jeku izbegličkog priliva, u Evropu je 2015. godine ušlo preko milion izbeglica. Godinu dana kasnije, bilo ih je dve trećine manje, a 2017. tek nešto preko 170.000. Prošle godine izbrojano je samo 43.694 migranata.

Mnogobrojni su razlozi za to. Ko je mogao da ode, već je otišao, vlade na Zapadu su pooštrile uslove prijema, pojačana je kontrola, a u mnogim zemljama ova tema je podgrejala populizam.

Usred takve situacije, broj azilanata je u Francuskoj eksplodirao! Od 2014. do 2018. godine je udvostručen. Prošle godine registrovano je preko 120.000 zahteva, što je bilo za više od 20 odsto više u odnosu na 2018, a samo u prvoj polovini ove godine - 90.000.

Najviše je Avganistanaca, a za njima odmah idu Albanci, i iz Albanije i sa Kosova, zatim žitelji Gruzije, Gvineje i Obale Slonovače. U prvim redovima, dakle, nema onih za koje se mislilo da imaju najviše razloga za ovakav potez, kao što su, na primer, Sirijci ili Iračani.

U Parizu zato misle da stranci naviru u ogromnom broju jer ih Francuska najviše štiti. Zbog toga će se u ponedeljak, u Skupštini, i za nekoliko dana, u sredu, u Senatu, voditi velika debata o tome kako da se ova francuska privlačnost smanji.

Lično je predsednik Emanuel Markon potegnuo baš taj argument. Ovih dana je poručio da bi Francuska trebalo da "umanji atraktivnost" da bi mogla da dostojno primi sve one kojima je potreban azil. Sličnu poruku je poslao i ministar unutrašnjih poslova.

Jedna od mera bi mogla da bude da se za azilante iz tzv. sigurnih zemalja za četvrtinu umanji pomoć od 6,8 evra, koliko svakodnevno dobijaju podnosioci zahteva. Uopšte, razmatra se mogućnost smanjenja socijalnih davanja stranicima, kao i otežavanje procedure spajanja porodica.

PROČITAJTE I:DEMONSTRANTI U ATINI: Amerikanci ubice, Pompeo idi kući (FOTO)

Velika priča se povela i o državnoj medicinskoj zaštiti, koja stoji na raspolaganju svim strancima s boravkom dužim od tri meseca bez regulisanog prava boravka. Izdaje se na godinu, s mogućnošću produžetka. Danas to pravo koristi 330.000 ljudi, što državni budžet godišnje opterećuje s blizu milijardu evra. Tačnije, 943 miliona.

Smišljen humano, ovaj sistem je pokazao svoje limite. Jaka krajnje desničarska opozicija ističe da mnogi u Francusku dolaze samo da bi se besplatno lečili, pa čak i da vrše neke intervencije koje nisu od vitalnog značaja po zdravlje i život. Humanost je tako na ispitu u zemlji prihvata.


IZBACIVANjE ODBIJENIH IZ ZEMLjE

Pooštriće se i uslovi za sticanje francuskog državljanstva, a planiraju se i ubrzavanje procesa za rešavanje zahteva za azil i ojačanje procedure za izbacivanje onih kojima je zahtev odbijen.