Ko stoji iza Grete Tunberg?

ČOVEČANSTVO je izloženo zastrašujućim promenama koje nam se serviraju pod nazivom „četvrta industrijska revolucija“. Ubrzani razvoj tehnologija namenjenih „spasavanju planete“ praćen je medijskom halabukom koja ima za cilj da izazove paniku zbog „vanredne klimatske situacije“. Globalnim selom odjekuju bubnjevi najavljujući skori smak sveta, sveštenici novog, „zelenog poretka“ zveckaju ključevima za spas čovečanstva. A kataklizma se može odložiti samo ako damo prilog u zajedničku kasu, koliko se kome odreže, kako bi nam korporacije u saradnji s naučnicima, upregnutim u korporativnu zapregu, osmislile način za odlaganje neminovnog kraja.

SPASAVANjE KAPITALISTIČKOG EKOSISTEMA

Kanadski nezavisni novinar istraživač, pisac i aktivista Kori Morningstar objavila je niz tekstova pod nazivom „Loša vrsta zelenog“ i „Umetnost uništenja“, dokazujući da je krajnji cilj prikupljanja sredstava za spas planete, u stvari, namenjen spasavanju kapitalističkog ekonomskog sistema: „Među najbogatijima vlada panika pri pomisli da njihov vrtoglavi rast ima granice, i da poslednja faza kapitalizma najavljuje sunovrat, ostavljajući ih izložene mogućnosti da dožive sudbinu najnižih klasa koje su ih opsluživale. I sam status seljaštva i radničke klase nije stabilan u uslovima neoliberalnog modela, osmišljenog po meri elite. U nastojanju da spasu kapitalizam, fondacije nastoje da ubede ljude da bi uz pomoć neke nove intelektualne paradigme kapitalizam mogao biti reformisan i spasen putem ’investiranja u uticaj’ i komodifikacije prirode.“

Kori Morningstar upozorava da će „Četvrta industrijska revolucija“ biti „pametna industrijska revolucija“, koja će prouzrokovati konačno uništavanje prirodne sredine. „Ovde nije reč o klimi već o ekspanziji vladajućih struktura koje deluju na najvišem nivou, počev od UN. Na delu je komercijalizacija živog i neživog sveta, a ’pametni gradovi’ namenjeni bogatom Zapadu biće uvod u stvaranje ’pametnog’ distopijskog pakla.“

Spasilačka ekipa, doduše, još uvek nema „rešenje“, ali obećava da će ga naći – ukoliko se akcija prikupljanja harača izvede uspešno – što bi doprinelo privremenom spasu posrnulog kapitalizma. Prisustvujemo njegovoj poslednjoj fazi, u kojoj reaguje kao smrtno ranjena zver, nemilosrdno nasrćući na živi i neživi svet. U nedostatku okrepljujućih biznis planova, osmislili su način da i prirodu pretvore u robu, stavljajući na pazar čak i vazduh koji udišemo.

MISLI ZELENO

Nove metode planetarne ekonomske okupacije i destrukcije sprovode se uz pomoć meke sile – „osvajanjem srca i uma“ – što bi dovelo do sveopšte promene ponašanja. Omamljujući slogan „misli zeleno, osećaj zeleno, deluj zeleno“ pojačan je emotivnim začinom, izvođenjem na scenu Grete Tunberg – besramno zloupotrebljene devojčice s usporenim mentalnim razvojem, koja papagajski ponavlja naučeni apel: „Učinite nešto, spasite Planetu“, dok iza zelene zavese stoje šaptači, kojima je jedini cilj prikupljanje zelenih dolara za zelene mahinacije. I dok Greta na jedrenjaku jezdi okeanima, šaljući dirljiv apel „kradljivcima budućnosti“, ponavljajući prigodne slogane, u korporativnoj kuhinji se u potaji kuva zelena „klin čorba“ u kojoj su „klimatske promene“ klin za privlačenje enormnih sredstva, otetih iz usta najsiromašnijih. Što su nam već najavili.

Jedrenjak se kreće uz pomoć „zelene energije vetra“, a Gretu na zelenoj turneji prate majstori lutkarskog pozorišta, pokrećući je i trbuhozboreći slogane koje ovo dete nikad ne bi moglo da osmisli. Dete je sve nervoznije, suzice su sve iskrenije, a vapaj koji joj se pre neki dan oteo: „Trebalo bi da sam sad u školi…“, neće zaustaviti ovaj performans dok i poslednji Zemljanin ne zavuče ruku u buđelar ne bi li iskupio i deo sopstvene krivice što jede meso, pije mleko, gaji organsko povrće i koristi „smederevac“.

KLIMATSKI RIJALITI

Norveški psihijatar Fred Hegen skinuo je masku sa „slučaja Greta Tunberg“, objavivši detalje iz porodičnog života nesrećne devojčice, gurnute od strane bolesno ambiciozne majke u klimatski rijaliti.
Marketinški magovi uskočili su u glib porodične patologije da bi izvukli na svetlo dana kapitalca, „sirotu bolesnu Gretu“ obolelu od Aspergerovog sindroma (teži oblik autizma), odabranog od strane majke koja se dvoumila između depresije, samoizgladnjivanja i OCD (opsesivno-kompulzivni poremećaj).

Hegen otkriva značaj „dijagnoza“ zbog kojih je Greta izabrana: „Izbor devojčice obolele od Aspergerovog sindroma za svetskog borca protiv ’klimatskih promena’ predstavlja uobičajenu metodu na Zapadu, primenjivanu za privlačenje pažnje javnosti u cilju podrške korporativnim projektima. Globalne prevare se najbolje prodaju uz pomoć ’heroja’, a Greta je upravo ono što im treba. Ukoliko prođe predlog da joj se dodeli Nobelova nagrada – ko će s njom (njima) moći da se nosi.“

A počelo je tako što je neko platio da Greta predvodi školske proteste u Švedskoj, pod sloganom: „Učinite nešto…“; nakon njenog monologa na scenu se izvode osvešćeni „mladi“ s transparentima podrške „Učinite nešto!“, a to „nešto“ je uspostavljanje zelene transverzale novca.

PROČITAJTE JOŠ: KO JE GRETA TUNBERG: Klimatska ratnica ili manipulisano dete

Gretu su izveli iz škole da bi je vodili po svetu: od Svetskog ekonomskog foruma u Davosu do britanskog Parlamenta, stigla je i u UN na razgovore o klimi… Kapitalizam je na ivici histerije – posustao i nesposoban da nastavi dalje uhvatio se za slamku, računajući na „dijagnozu“ prosečnog zapadnog čoveka što boluje od „sindroma stada“, napasanog na medijskoj livadi.

HVATAČI UGLjENIKA

Na slučaju Grete Tunberg razotkriva se namera vladajuće kaste da sem kolonizacije globalnog juga kolonizuje i naše umove, dok se iza zelene maske obrću milioni dolara što uključuju gas, petrolej, rudnike…
Greta je samo šraf u propagandnoj mašini koja svojim razornim delovanjem podseća na monstruozni mehanizam za seču šuma iz Nikitinog filma „Sibirski berberin“.

Kori Morningstar citira poruke „spasilaca“ kojima ne treba posebno tumačenje: „Uložićemo niz napora da podržimo naučni i tehnološki napredak, posebno uklanjanje ugljenika uz pomoć napredne tehnologije sa nultom emisijom, uključujući nuklearnu energiju. Ovo će zahtevati i toleranciju na rizik i spremnost da se ishodi prihvate tokom duže vremenske skale od uobičajene.“
Među redovima možemo pročitati da su već spremni da na tržište iznesu „napredne hvatače ugljenika“, uz zelene nuklearne centrale i rizik!

Dok proizvođači konstrukcije za izvlačenje ugljenika iz atmosfere tvrde da ova procedura više „nije opcija već neophodnost“, Clean Technica je došla do podatka da najbolje postrojenje za hvatanje ugljenika emituje 25 puta više CO2 nego što ga zapleni, ali koga briga – The show must go on! Alarmantno je što metoda CCS (Carbon capture and storage – CCS) zahteva velike količine vode. U regionima u kojima se bude primenjivala dovešće do ugrožavanja rečnih izvora.

„Reforma politike podstiče tržišta ugljenika. Ove politike – zajedno sa cenama ugljenika – mogu stvoriti nova tržišta za najčistije tehnologije i privući ogromne sume privatnog kapitala potrebne za transformaciju svetske ekonomije.“
Glen Peters, direktor istraživačkog sektora u vodećem norveškom institutu za interdisciplinarna istraživanja klime, CICERO, predviđa da će svetu biti potrebno 10.000 postrojenja za sakupljanje i skladištenje ugljenika do 2050. godine.

Kori Morningstar podseća i na ulogu „uglednih“ intelektualaca, koji su – prema Fridmanovom kolegi Frederiku Hajeku – bili ključna poluga za uvođenje najmorbidnijih finesa kapitalističkog društva: „Iskustvo pokazuje da će jednom, kada je veliki deo intelektualaca prihvatio filozofiju, biti samo pitanje vremena dok ovi pogledi ne postanu vladajuća snaga politike…“ Imajući u vidu temeljni pristup ovom projektu, ne treba da čudi lakoća kojom svet prihvata ideju komercijalizacije ekosistema, tako što bi sve pojave u prirodi trebalo finansijski definisati, proglasivši ih „uslugama ekosistema“.

Sluđeni plebs, suočen s „kataklizmom“, ne pita za cenu, a mašta „spasilaca“ za pronalaženje spasonosnih rešenja nema granice, kao što nema granice ni njihova nezajažljivost. Na čelu „spasilačke ekipe“ nalaze se isti NVO – „konzervatori“ – koje su od 2009. uključene u osnivanje GCCA (Global Campaign for Climate Action), čiji je prevashodni cilj stvaranje klime zastrašivanja od posledica „klimatskih promena“…

Mara KNEŽEVIĆ/ Pečat