KOMENTAR: Žak

ŠTO se više pere, gavran je sve crnji. Tako narod gleda na situaciju poput one u kojoj je bivši francuski predsednik Žak Širak uporno insistirao na ličnoj zasluzi u spasavanju beogradskih mostova tokom naleta natovske armade. Bio je to njegov pokušaj da ublaži nespornu činjenicu da je učestvovao u ilegalnom napadu na jednu suverenu zemlju. Želeo je time da za života spere ljagu sa svog imena i kupi relativno mirnije mesto u istorijskim čitankama.

Često je mogla da se čuje i priča da su NATO avioni dugo kružili tih zlokobnih dana nad teritorijom SRJ uzaludno čekajući Širakov pristanak, da bi se besni piloti zatim neobavljena posla i ispražnjenih rezervoara vraćali u bazu. To ne menja činjenicu da je puno ciljeva pogođeno, sa mnogo ljudskih žrtava i materijalne štete, niti ispravlja fakat da je Francuska zaratila sa svojim starim saveznikom Srbijom.

Govorilo se i da je zahvaljujući Širaku proterivanje Srba s Kosova stalo na Ibru. Ali su dotle ipak proterani. Grizla ga je savest, pa je bio prvi zapadni državnik koji je posetio Beograd posle bombardovanja. Gledao sam kako u "Hajatu" redom pruža ruku svima koji su se tu zatekli. Kažu da je, poučen ovim iskustvom, čak odustao od kasnijeg napada na Irak.

Pročitajte još - ODLAZAK BULDOŽERA PETE REPUBLIKE: Umro Žak Širak

Šta nam vredi to što smo poslužili za nauk, kad smo izgubili onoliko čeljadi, a otimaju i deo teritorije. Zauvek će ostati upamćeno da Miteran nije hteo da ratuje sa Srbijom, a da Širak jeste. Ali naš narod kaže da o pokojniku treba govoriti sve najlepše. Pa neka onda u amanet od Žaka Širaka, u tom smislu, posle svega, ostanu bar ti nesrušeni mostovi, između dva bivša carstva, kojima će se, možda, jednom, uz preskupo plaćenu cenu, izgraditi neka zajednička budućnost, srpska i evropska.