ZAGREVANjE planete ovim ritmom moglo bi, prema procenama Međunarodne organizacije za migracije UN, da dovede do egzodusa čak milijardu ljudi na planeti već do 2050. godine, što je na istorijskom nivou praktično već sutra.

Pročitajte još: PORAŽAVAJUĆI PODACI: Otopilo se preko 50 odsto leda na Grenlandu

Na alarmantno stanje ukazuje i Međuvladina grupa eksperata za evaluaciju klime, čiji će izveštaj na devetsto stranica biti predstavljen krajem septembra u Monaku.

Prema njihovim procenama, po najoptimističkijem scenariju, ako se planeta nekontrolisanim ljudskim aktivnostima bude zagrejala samo dva stepena više od dosadašnjeg proseka, u pečalbu će krenuti 280 miliona ljudi.

Pročitajte još: ALARMANTNI PODACI METEOROLOGA: Najtopliji jul ikada, istopio se Grenland

Ako se obistine crne, ali realne slutnje da ovo pregrevanje može da ide i do tri odsto, seliće se mnogo više, možda baš onoliko koliko predviđaju stručnjaci UN.

Razlozi za ove migracije bez presedana biće različiti, zbog poplava, ali i smanjenja poljoprivrednih prinosa, nedostatka hrane, epidemija, toplotnih udara, suša, ciklona... Spisak je dugačak.

To će dovesti do značajnih promena strukture stanovništva na Zemljinoj kugli. Neki krajevi će opusteti, drugi će biti još više naseljeni.

Takve seobe bile bi bez presedana i teško je zamisliti da bi planeta to mogla da izdrži bez ogromnih potresa na socijalnom, kulturnom i ekonomskom planu.

Glečeri nestaju / Foto AP


Ove više nego zabrinjavajuće procene zasnivaju se na trenutnim aktivnostima, ali i na činjenici da se ništa ili veoma malo čini da se smanji pregrevanje planete.

EU bezuspešno pokušava da se dogovori da do 2050. godine ima nultu emisiju ugljen-dioksida. SAD su odavno odlučile da se povuku iz sporazuma o klimi, dok Indija i Kina čine nedovoljno na tom planu. A stručnjaci Međunarodne grupe eksperata procenjuju da su EU, SAD, Kina i Indija odgovorne za 60 odsto emisije gasova sa efektom "staklene bašte", čime se prouzrokuje pregrevanje planete, od čega se topi led i raste nivo mora, što navodi populaciju na seobe.

Predviđa se da će zbog rasta nivoa mora i okeana biti poplavljena mnoga priobalna područja i gradovi. Računa se da bi štete od poplava do 2100. godine mogle da se uvećaju čak do hiljadu puta. Istovremeno, značajno će se povećati broj ciklona i drugih elementarnih nepogoda.

Stručnjaci upozoravaju da je ugrožen celokupan ledeni omotač na zemlji koji obuhvata 200.000 glečera. Samo na Grenlandu i Antarktiku u poslednjoj deceniji nestaje 400 milijardi tona leda godišnje. Zabrinjava topljenje leda na Grenlandu, ali još više nestanak malih ledenih površina. Predviđa se da će se, ako se nastavi ovim ritmom, na planeti istopiti čak 30 odsto ledene mase. Nestaće čak devedeset procenata leda na Alpima do kraja ovog veka!

Uragani divljaju / Foto Twitter


To će dovesti do dramatičnih posledica. AFP tako prenosi da je u glavnom gradu Bolivije La Pazu, koji trideset odsto pijaće vode dobija od glečera s Anda, tokom zime 2016. godine oko sto kvartova više od mesec dana bilo potpuno bez vode, što je izazvalo i sukobe među ljudima.

Otopljavanje koje se pojačava, i posledice koje to donosi, navešće zato ljude u masovne selidbe, da bi pronašli mesto gde bi izbegli poplave, mogli da se prehranjuju i imaju vodu za piće.

NIVO MORA

NAJGORE nas tek čeka. U navedenom izveštaju Međunarodne grupe eksperata za evaluaciju klime, predviđa se da bi, ako se ništa ne učini, nivo mora u sledećem veku mogao da raste čak nekoliko centimetara godišnje, što je sto puta više nego danas.