Tokom „tankerskog rata“ u Persijskom i Omanskom zalivu i očekivanja sankcija od strane Velike Britanije, Iran je objavio vest o otkrivanju špijunske mreže CIA na svojoj teritoriji. Radi se o hapšenju 20 ljudi koji su radili u važnim institucijama povezanim sa ekonomijom, nuklearnom energijom i informativnom bezbednošću. Svaki od uhapšenih je delovao samostalno i nije održavao veze s drugim uhapšenim licima

Ministar informisanja i rukovodilac iranskih tajnih službi Mahmud Alavi je još 19. aprila 2019. na konferenciji za medije saopštio da su njegovi kontraobaveštajci otkrili mrežu CIA agenata od 290 ljudi. Polovinom juna sekretar Višeg saveta nacionalne bezbednosti Irana Ali Šamhani je takođe izneo podatke tokom obraćanja novinarima o neutralizaciji „velike špijunske mreže CIA“ koja je delovala i kibernetičkom prostoru Irana. Tom prilikom je emitovan i film „Mreža CIA“ u kom je do detalja prikazan način vrbovanja, delovanja, ali i otkrivanja špijuna, pri čemu su neki od uhapšenih pričali pred kamerama kako su počeli da rade za američku tajnu službu. U suštini CIA je vrbovala ljude koji su želeli da dobiju američku vizu ili su učestvovali na naučnim konferencijama u različitim državama. Treći način je otvoreno delovanje preko društvenih mreža. Svi zavrbovani su prošli kurs u organizaciji CIA, piše „Komersant“, a po pravilu u nekoj trećoj zemlji, saveznici SAD.
Ovim su, kako navode bliskoistočni analitičari, kontraobaveštajne službe Irana uništile špijunsku mrežu CIA u ovoj zemlji, što nije prvi put. Pored toga, veštim i napornim radom iranske tajne službe razbile su mit o nepobedivosti američke obaveštajne službe koji su propagirali zapadni mediji i Holivud, tvrdi ruski portal „Regnum“. Uopšte istorija borbi tajnih službi Irana i SAD pokazuje da je prva država na svojoj teritoriji uvek imala preimućstvo nad američkim kolegama, nanoseći im ponižavajuće poraze.

PRVI UDAR

Rukovodilac sovjetskih obaveštajaca Leonid Vladimirovič Šebaršin (umro 2012) pomno je pratio svrgavanje iranskog proameričkog šaha 1979. godine (događaj poznat kao Islamska revolucija). Zauzimanje američke ambasade bilo je nešto najpametnije što su islamski revolucionari mogli da urade. Tokom 444 dana držanja američkih diplomata (ambasade u Teheranu) nove iranske vlasti su mogle da dođu do podataka ko radi za CIA, te da razbiju američku špijunsku mrežu u zemlji. Ta mreža agenata CIA u Iranu stvarana je 25 godina i bila je baza za ceo zaliv, a u njoj su planirane sve operacije u regionu. Mreža je imala više hiljada ljudi i, uslovno govoreći, bila je štab CIA za region. Iranci su uništili sve ono što je CIA stvarala godinama. To je, naglašava Šebaršin, bila kontraobaveštajna operacija koja ne liči ni na jednu u svetu. Sada se uspesi iranskih kontraobaveštajaca ponavljaju.

PROČITAJTE JOŠ - Iran špijune CIA osudio na smrt?

Još 2003. stotine oficira CIA očajnički je pokušavalo da sačuva tajni komunikacioni sistem njihovih agenata korišćen za održavanje veza sa informatorima iz celog sveta. Ova katastrofa za američku službu skrivana je od javnosti više od pet godina, dok u novembru 2018. „ Jahu njuz“ nije objavio dokument zasnovan na razgovoru sa 11 bivših agenata CIA i političarima iz američke vlade koji su bili upoznati sa ovim pitanjem. Nekoliko bivših saradnika, uz uslov anonimnosti, izjavilo je da je američkim tajnim službama u svetu, a posebno u Iranu, nanesen ozbiljan udarac, koji se može opisati i kao katastrofa čije će se posledice osećati godinama.
Tada su iranski obaveštajci utvrdili da u njihovoj zajednici postoji mreža „krtica“ i pitanje njihove identifikacije postalo je glavno. Ubrzo su Iranci odgonetnuli ko su ubačeni i te ljude uhapsili, a potom i osudili na smrtne kazne (koje su izvršene). Amerikanci su ovo nazvali „obaveštajnim skandalom“, a svoje metode i način rada „kulom od karata“.
Glavni šok za Amerikance i razlog poraza bila je promena kontraobaveštajnog rada Iranaca. Pošto su bili stalno suočeni sa obaveštajnim operacijama CIA, iranski obaveštajci su zaključili da je najbolja odbrambena strategija zapravo ofanziva. Zato su započeli potragu za špijunima CIA i u zemlji, i u inostranstvu. Teheran je razmenio sa prijateljskim državama spiskove agenata CIA koje bi oni otkrili ma gde u svetu. Mnogi od njih su ubrzo likvidirani. Zahvaljujući zajedničkom radu sa kontraobaveštajcima prijateljskih država Iran je stvorio globalnu mrežu usmerenu na borbu s „krticama“ CIA u celom svetu, a Iran je u obaveštajnim krugovima postao omiljen partner. Istovremeno, za agente CIA nastalo je teško vreme.

NOVI POKUŠAJI

Nekoliko godina unazad pred agente CIA u Iranu postavljen je posebno važan zadatak sakupljanja informacija o životno važnim centrima u Iranu, kao i da stvore tajnu, novu mrežu agenata. Međutim, posle skandala iz 2003. godine proces je išao presporo i odužio se do 2018. Agenti CIA počeli su da rade „pokrivajući“ se poslovima u različitim kompanijama koje su imale direktnu komunikaciju sa građanima Irana. CIA je nudila iranskim saradnicima brojne privilegije, od američkih viza, novca, „idealnog života u inostranstvu“ i mnoga druga materijalna bogatstva. Da bi izbegli ponovni poraz, šefovi CIA su nove iranske agente dodatno obučavali u konspirativnom radu, sakupljanju obaveštajnih podataka, uključujući i načine vođenja razgovora sa interesantnim licima i u potpunosti su ih individualizovali (dva špijuna iz Irana se nisu poznavala niti komunicirala).

PROČITAJTE JOŠ - Zašto je brod koji je Iran zaplenio imao britansku zastavu?

Da bi „smenio režim u Teheranu“, Vašingtonu su bile potrebne precizne informacije o odbrambenim kapacitetima, nuklearnim programima, ali i o stanju ekonomije i infrastrukture. Kako bi isprovocirala nezadovoljstvo naroda Irana, Bela kuća je uvela stroge sankcije, a posle toga bile su potrebne informacije kako one deluju i šta se događa u državi, odnosno gde najviše boli, a gde nema efekta. Za tu namenu mreža agenata CIA u Iranu snabdevena je visokozaštićenim komunikacionim platformama, korišćen je sistem veza u kome nema sastajanja agenata, poznate kao „uzmi i beži“ ili „ostavi i beži“ (po pravilu radilo se o autonomnim sistemima veza sakrivenim u kamenju u koje su špijuni ostavljali ili uzimali čipove, a čitanje podataka i njihovo prebacivanje vršeno je automatski, bez prisustva bilo koga i posle odlaska onoga ko je ostavio čip).
Upravo gorko iskustvo iz 2013. godine nateralo je CIA da razradi nove eksterne načine veze sa svojim agentima. Međutim, ni agenti kontraobaveštajnih službi Irana nisu spavali. Aktivno su identifikovali i razvijali svoju mrežu unutar američke agenture, tako da su imali izvore informacija unutar CIA, a tako su dolazili i do spiskova špijuna.
Iranska strategija ofanzivnog kontraobaveštajnog rada je dala rezultat. Američka obaveštajna mreža u Islamskoj Republici Iran je još jednom uništena. Ovo se potvrđuje i odsustvom informacija koje se odnose na Iran kod američke političke elite, što se vidi i po tome što često donose protivrečne odluke, čemu je podložan i predsednik SAD Donald Tramp.
Komentarišući nedavnu operaciju iranskih kontraobaveštajaca ministar u iranskoj vladi za informisanje i obaveštajne poslove Mahmud Alavi, u ekskluzivnom intervjuu za „Press TV“ izjavio je da su tajne službe u poslednjih nekoliko godina uspešno likvidirale špijunske mreže CIA, kako unutar države, tako i izvan iranskih granica. Prema rečima političara, tokom poslednje operacije iranskih kontraobaveštajaca uspostavljena je kontrola nad kanalima koje je koristila CIA za bezbedni kontakt sa informatorima. Ova operacija je dozvolila iranskim kontraobaveštajcima da identifikuju špijune.
Poslednja etapa ove velike kontraobaveštajne akcije dogodila se tokom marta i aprila ove godine, kada je istovremeno uhapšeno 20 agenata i operativaca CIA. Prema iranskim zakonima za ovu delatnost se izriče smrtna kazna. Koliko su se detaljno Amerikanci pripremili za rad u Iranu govori i podatak da je svaki saradnik imao poseban kanal veze sa svojim šiframa i samo za njega definisanim načinom predaje informacija. Sve što su iranski kontraobaveštajci saznali o radu CIA (unutar Irana i u inostranstvu) opet je razmenjeno s prijateljskim državama, što je dovelo do masovnih hapšenja američkih agenata i u tim zemljama.
Pojašnjavajući metod „ofanzivnog kontraobaveštajnog rada“, Alavi je rekao da Iran primenjuje novu strategiju koja se sastoji u izbegavanju čekanja da Amerikanci zavrbuju špijune u zemlji, odnosno pošalju ih u Iran iz drugih zemalja, već da rade kod njih i u njihovoj sredini. „Blagodareći tome mi iz prve ruke imamo informaciju šta interesuje Amerikance i na šta se CIA ustremljuje, tako da im postavljamo klopke.“
Alavi je dodao i da Iran održava specijalne obaveštajne odnose s prijateljskim državama iz regiona i drugih delova sveta. „Ministarstvo za obaveštajne poslove Irana ima svoje obaveštajne misije u desetak država. Oni rade u saradnji sa obaveštajnim službama zemalja domaćina. To znači da mi te države doživljavamo kao prijateljske i da s njima razmenjujemo informacije. Takav pristup nam omogućava da nanosimo poraze CIA koji se teško podnose“, rekao je on. Ministar je objasnio da je CIA u nekim slučajevima, da bi spasla agente i operativce od hapšenja, morala da ih evakuiše iz Irana, što je dovelo do gubljenja „špijunskog potencijala“.
Ministar je dalje objasnio da zavrbovani špijuni u većini primera prolaze složenu obuku u nastavnim centrima trećih država. Tamo ih uče kako da špijuniraju u životno važnim centrima, kao što su nuklearni pogoni, vojne ili policijske jedinice itd. Na kraju je ministar upozorio sve građane Irana da se klone saradnje sa CIA i drugim neprijateljskim službama, jer će, kako je objasnio, pre ili kasnije biti otkriveni i kažnjeni. Ovo upozorenje, naglasio je iranski ministar, potrebno je jer često vrbovani ljudi i ne znaju da imaju posla sa agentima već misle da održavaju veze s naučnicima i naučnim centrima, odnosno bankama ili kompanijama i zato sarađuju, a sve dok se ne pokaže da su njihovi vlasnici zapravo agenti CIA.

(Pečat/Zoran Milošević)