KOMENTAR: Boris DŽonson

OSTAVKA više od polovine kabineta Tereze Mej u trenutku kada se na najprestižniju londonsku adresu, Dauning strit broj 10, kao novi premijer Velike Britanije uselio njen torijevac i nekadašnji šef diplomatije Boris Džonson, možda je najslikovitiji nagoveštaj novih vetrova sa Ostrva. Aleksandar Boris de Fedel Džonson je već prvim obraćanjem, ne bez asocijacija na američkog saveznika i njegovog velikog "fana" Donalda Trampa, najavio rešenje prvog razvoda u istoriji EU, između Londona i Brisela, do 31. oktobra. Kao u ritualu "trik ili poslastica" iz Noći veštica, koja pada baš tog dana, engleski Tramp je poručio: "Sa mnom prestaje nećkanje!"

PROČITAJTE JOŠ - BURA UOČI IZBORA: Ako Džonson dođe, mnogi će otići!

Dokle će ova odlučnost odvesti i Džonsona i Britaniju i Evropu teško je reći, ali izvesno je da bi presecanje "bregzitskog čvora" dalo vetar u leđa promenama, ne samo na Ostrvu, već i na, kako Englezi kažu, "kontinentu". Sin Stenlija Džonsona, člana Evropskog parlamenta početkom osamdesetih, i unuk turskog novinara i ministra unutrašnjih poslova iz Otomanskog carstva, Džonson je još kao dopisnik iz Brisela početkom devedesetih godina prošlog veka nagoveštavao drugačiju viziju Evrope.

Kao izveštač iz Beograda 1999. godine Džonson je bio među retkim zapadnim novinarima koji su se iz horskog veličanja NATO bombardovanja izdvajali kritikama, svedočeći o civilnim žrtvama. Primerom naše zemlje je kritikovo i London zbog invazije na Irak 2003, a 2014. u "Dejli telegrafu" je tvrdio da Srbija nije kriva za izbijanje Prvog svetskog rata. Kao šef diplomatije 2016. hvalio je u Beogradu ogroman ekonomski i politički napredak Srbije. Zato ne bi iznenadilo da sada, iz fotelje u Dauningu, Džonson na novi način sagleda i sveukupni odnos prema Beogradu.