ANKARA TERA INAT BRISELU: Sankcije nas neće sprečiti da tražimo gas kod Kipra

MINISTARSTVO spoljnih poslova u Ankari, saopštilo je u utorak da "je sankcije koje joj je Brisel uveo, neće sprečiti da nastavi bušenja u potrazi za gasom u vodama kod Kipra". Ovakva reakcija stigla je sa Bosfora dan posle odluke šefova diplomatija članica Unije da stave Tursku pod embargo zbog "traženja gasa u vodama koje spadaju u isključivu ekonomsku zonu ove ostrvske države, članice EU".

Pročitajte još: EU uvela sankcije Turskoj

EU će zbog aktivnosti Turske obustaviti pregovore sa Ankarom o njenom ulasku u EU, kao i o avio-prevozu. Do daljeg, prestaju svi ranije dogovoreni sastanci na visokom nivou u okviru dijaloga na relaciji EU - Turska. Po odluci Saveta EU, pretpristupna pomoć za iduću godinu je smanjena, a preispituju se i kreditne aktivnosti Evropske investicione banke u Turskoj. U toku je dogovaranje dodatnih "ciljanih mera" za kažnjavanje Turske, koja je još 2005. počela pristupne pregovore s EU.

U komentaru "tvrdoglavog turskog stava", ministri spoljnih poslova EU žale što je, uprkos brojnim apelima, Ankara nastavila nelegalne aktivnosti u istočnom Mediteranu.

Pročitajte još: EU sa ekonomskim merama protiv Turske?

Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu smatra, međutim, da "ne treba posebno ozbiljno shvatati odluke EU o smanjenim kontaktima i finansiranju Ankare zbog njenih naftnih i gasnih bušotina oko Kipra".

- Ako donosite takve odluke protiv Turske, mi ćemo pojačata naše aktivnosti. Imamo tri broda za traženje gasa u istočnom Mediteranu, poslaćemo i četvrti - zapretio je Čavušoglu.

Tursko ministarstvo ističe da se EU ponela kao da kiparski Turci ne postoje, te je optužilo Brisel za "predrasude i pristrasnost".

Dok Turska tvrdi da štiti svoja prava i prava kiparskih Turaka na zalihe gasa sredozemnog ostrva, kiparski zvaničnici optužuju Ankaru da koristi kiparske Turke za svoje ciljeve širenja kontrole nad istočnim Mediteranom.

Kipar je već izdao oko 20 međunarodnih naloga za hapšenje, protiv tri međunarodne kompanije koje pomažu jednom od tri broda da buši na 68 kilometara od zapadne obale Kipra.

Predsednik Kipra Nikos Anastasijadis u utorak je okupio političke lidere oko predloga lidera kiparskih Turaka Mustafe Akindžija za formiranje zajedničke komisije za rukovođenje bušenjem u moru. Akindži je više puta pozivao na stvaranje takve komisije koja bi kiparskim Turcima omogućila pravo glasa u vezi s gasom i raspodelom dobiti od njega.

DECENIJSKI RAZDOR

TURSKA, koja ne priznaje Kipar kao državu, tvrdi da 44 odsto isključive ekonomske zone Kipra pripada njoj i da Turci iz otcepljene Turske Republike Severni Kipar polažu pravo na još 25 odsto. Kipar je podeljen po etničkoj liniji posle turske invazije 1974. koja je usledila nakon puča pristalica ujedinjenja s Grčkom. Nezavisnost Severnog Kipra priznaje samo Turska, koja na ostrvu drži više od 35.000 vojnika. Kipar je 2004. primljen u EU, ali samo stanovnici južnog dela uživaju povlastice članstva.

FRONT I PREMA AMERICI

POSLE uvođenja sankcija od strane EU, Turska sada ima dva otvorena fronta jer se sa isporukom ruskih sistema S-400 zaoštrio odnos sa SAD, koje takođe prete ekonomskim sankcijama i isključivanjem Ankare iz programa vezanog za avione F-35. Erdogan je Vašingtonu poručio da će sistem S-400 biti potpuno u funkciji do aprila sledeće godine. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je Turska postala prva država članica NATO sa ruskim naoružanjem.