Kandidati za predsedničku nominaciju američke Demokratske stranke suočiće se prvi put danas i sutra u dvodelnoj televizijskoj debati, u pokušaju da predstave sebe kao najboljeg protivnika predsednika Donalda Trampa na izborima u novembru sledeće godine, pišu američki mediji i ukazuju da bi rasprava mogla da se pretvori u oštar sukob ličnosti i politika.

Pročitajte još: TRAMP O OPTUŽBAMA ZA SILOVANjE: To se nije desilo, a i kolumnistkinja ''Ela'' nije moj tip

Kandidati demokrata suočiće se opet krajem jula, a zatim svakog meseca od septembra, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Prva unutarstranačka glasanja po saveznim državama, takozvani prajmaris, počinju u februaru, a završavaju se u junu sledeće godine. Predsednički izbori će biti 3. novembra 2020.

Prva televizijska debata za manje poznate kandidate biće prilika da se predstave na nacionalnom nivou, dok će oni poznatiji morati da brane svoje ranije kontroverzne politike ili delove svoje prošlosti, ocenjuje televizija NBC njuz koja organizuje debatu.

Pročitajte još: TRAMP ZAPRETIO IRANU: Napadnite nas i bićete uništeni (FOTO)

Zbog velikog broja kandidata, odlučeno je da se debata podeli na dva dela – po deset njih raspravljaće u sredu i četvrtak, ali i pored toga neće imati puno vremena, ukazuje NBC. Svaki kandidat će imati 60 sekundi za odgovor na pitanje i 30 sekundi da odgovori na potpitanje.

Prve večeri će nastupiti senatori Kori Buker, Elizabet Voren i Ejmi Klobučar, zatim članovi Predstavničkog doma Tim Rajan i Tulsi Gabard, bivši članovi Predstavničkog doma Beto O'Rurk i Džon Dilejni, kao i gradonačelnik Njujorka Bil de Blazio, bivši ministar za stanovanje Hulijan Kastro i guverner Vašingtona Džej Inzli.

U četvrtak će na binu izaći bivši potpredsednik SAD Džo Bajden, senatori Berni Sanders, Kamala Haris, Kirsten Džilibrand i Majkl Benet, te gradonačelnik mesta Saut Bent Pit Butidžidž, član Predstavničkog doma Erik Svalvel, bivši guverner Kolorada Džon Hikenluper, preduzetnik Endru Jang i književnica Marijen Vilijamson.

Nekoliko pretendenata neće učestvovati ove nedelje u debati jer nisu ispunili kriterijume – makar jedan odsto podrške u tri zasebne relevantne ankete ili prikupljanje novca od najmanje 65.000 različitih donatora.

Prema sajtu Rilklirpolitiks, koji sakuplja rezultate anketa i računa njihov prosek, Bajden vodi s oko 32 odsto podrške glasača demokrata. Slede Sanders sa 16 odsto, Voren sa 14, Haris i Butidžidž sa po sedam, pa O'Rurk sa 3,3, Buker sa dva i Jang i Klobučar s oko jedan odsto podrške. Ostali imaju manje od jedan odsto.

Prema opštim ocenama, senatorka Voren je loše prošla na žrebu koji je odredio učešće u debati, pošto neće imati priliku da se suoči s najvećim rivalima, Bajdenom i Sandersom, ukazuje portal Hil.

Ipak, kako navodi Hil, to bi mogla biti i prilika za Voren pošto će više moći da koristi vreme za svoj detaljan politički program, koji je već dobio pohvale i inspirisao jedan od njenih slogana "Voren ima plan za to".

Donald Tramp, foto AP
Bajden ulazi u prvu debatu kao favorit i najiskusniji učesnik debata, ali i kao glavna meta rivala koji će se verovatno fokusirati na njegove poslednje sporne izjave, ističe Volstrit džurnal.

Bivši potpredsednik treći put je u kampanji u nastojanju da uđe u Belu kuću, mada je sada prvi put favorit i najiskusniji učesnik debata – 76-godišnjak je učestvovao u najmanje 16 debata kao predsednički ili potpredsednički kandidat, ali, kako piše njujorški list, nikada nije bio toliko podložan napadima više protivnika.

Bajden je svoju pažnju do sada fokusirao na Trampa, s upozorenjima da bi aktuelni predsednik mogao da uništi zemlju ako bude izabran za drugi mandat. Međutim, postavlja se pitanje da li će Bajden moći da potroši većinu vremena u debati napadajući Trampa ili će morati da brani svoju istoriju tokom četiri decenije u politici, ukazuje Volstrit džurnal.

Sada će se Bajden verovatno suočiti s pitanjima o nedavnoj izjavi da je u Senatu nekada sarađivao s dvojicom segregacionista, što je opisao kao uljudnost u to vreme.

Njegovi rivali bi ga mogli napasti i zbog skorašnje podrške – pre nego što je promenio poziciju – zabrani federalnog finansiranja za neke usluge abortusa. Obe epizode, ističe list, već su izazvale oštru reakciju rivala.

Najvažniji događaj rane predsedničke kampanje poslužiće kao mikrokosmos širih pitanja, pre svega da li kandidati treba agresivnije da se međusobno napadaju ili da se fokusiraju na predsednika Trampa, ocenjuje agencija Asošiejted pres.

Drugo važno pitanje, navodi AP, jeste tenzija između dva krila Demokratske stranke. Jedno traži odvažno delovanje po pitanju zdravstvene zaštite i klimatskih promena, sa zahtevom da se pokrene postupak za opoziv Trampa, dok drugo traži pragmatični pristup s istom politikom, ali i saradnju s republikancima.

Dok bi sukob dva krila i kandidata mogao da eskalira, poznatiji demokratski kandidati priznaju da bi preterano agresivan stav mogao negativno da se odrazi, a takođe je nejasno, ukazuje AP, ko bi imao koristi ako bi Bajden ili neki drugi kandidat s vrha pao nekoliko meseci pre nego što počnu prva glasanja.

Manje poznati kandidati ne mogu da priušte sebi uzdržanost u debati koja je njihova prva prilika da iznesu stavove u udarnom televizijskom terminu. AP ocenjuje da i kandidati koji su u sredini po anketama moraju da nađu način da budu primećeni, ali da ne izgledaju preterano agresivni, što mnogima od njih nameće dilemu, imajući u vidu da demokratski glasači žele kandidata koji je dovoljno snažan da pobedi Trampa.

Džo Bajden, foto AP

Mada su nepisana pravila do sada sprečavala da demokratsko predsedničko nadmetanje preraste u sveopšti rat, ta pravila će biti na probi u sredu i četvrtak. Ipak, ocenjuje AP, ne očekuje se eskalacija koja bi demokrate odvela na nivo republikanske predsedničke debate 2016. godine, ispunjene ličnim napadima.

S druge strane, među liderima Demokratske stranke postoji bojazan da će se debata pretvoriti u horor šou, piše portal Politiko i dodaje da će se milioni Amerikanaca ove nedelje prvi put susresti s nizom demokrata koji pokušavaju da pobede Trampa, što je upravo strah vrha partije.

Dvadesetak izabranih funkcionera demokrata, stranačkih šefova, lidera sindikata i operativaca, otkrilo je u izjavama za Politiko strah da će se debata izobličiti u dvovečernju tuču.

Nekoliko je razloga zbog kojih kandidati mogu da pojačaju napade danas i sutra, piše Politiko. Pre svega, Bajdenovi rivali sve više pokazuju spremnost da ga napadnu. Takođe, prva debata dolazi u vreme kada je niz kandidata jedva primetan u anketama i očajno želi svoj veliki trenutak.

Početak kampanje može pasti u zaborav kada izbori krenu sledeće godine. I republikanci su na stranačkim izborima 2016. imali svoj cirkuski spektakl, a Tramp je ipak uspeo da uđe u Belu kuću, navodi Politiko.

Ipak, izgledi za suočavanje s aktuelnim predsednikom posle višemesečnog demokratskog krvoprolića i dalje brinu mnoge u partiji, piše Politiko i ukazuje da polarizujuća kampanja iz 2016. i dalje utiče na brige demokrata o teškoj bitki 2020. godine, pošto strahuju da bi stranački izbori mogli da iznedre oštećenog kandidata i podeljenu partiju, pri čemu bi ovonedeljna debata mogla da pokrene upravo takvu vrstu trke.