ŠVEDSKA će ponovo otvoriti istragu o optužbama za silovanje, za koje terete osnivača "Vikiliksa" Džulijana Asanža i po tom osnovu preti mu najmanje četiri godine robije. Istovremeno, nalog za hapšenje izdale su za njim i američke vlasti zbog navodnog hakovanja kompjutera Pentagona 2010. godine i objavljivanja poverljivih vojnih i diplomatskih podataka, što bi moglo da mu donese još pet godina iza rešetaka.

Eva-Mari Person, zamenica švedskog javnog tužioca, istakla je da su se stvorili uslovi da se zahteva Asanžova predaja Švedskoj na osnovu evropskog naloga za hapšenje, što nije bio slučaj pre 11. aprila, kada ga je britanska policija uhapsila u Ambasadi Ekvadora.

Na britanskim vlastima biće odluka da li je prioritet njegovo izručenje švedskim ili američkim vlastima. Ukoliko Švedska zatraži izručenje, ministar unutrašnjih poslova Britanije će odlučiti čiji zahtev ima prednost, uzimajući u obzir težinu prekršaja, kao i čiji je zahtev bio prvi.

Posle nedavnog napuštanja ekvadorske ambasade u Londonu, gde ga je azil štitio sedam godina, Asanž je uhapšen i osuđen na 50 nedelja zatvora, zato što 2012. godine nije poštovao uslove puštanja na slobodu uz kauciju. Ovu kaznu trenutno izdržava u londonskom zatvoru "Belmars", poznatom kao "britanski Gvantanamo".

Elizabet Masi Fric, branilac Šveđanke, navodne žrtve silovanja, kaže da ih je iznenadilo Asanžovo hapšenje, ali da se "ono čemu smo se nadali i čekali sada konačno dešava". Fricova je pozvala švedske tužioce da hitno obave istražni postupak, budući da slučaj dogodine zastareva.

Pročitajte još - Džulijan Asanž osuđen na godinu dana zatvora

Asanž je ove optužbe uvek negirao, tvrdeći da su politički motivisane i da se seks sa ženama koje ga optužuju desio uz njihov pristanak.

Glavni urednik "Vikiliksa" Kristin Hrafnson smatra da će odluka Švedske dati Asanžu šansu da "skine ljagu sa svog imena". Hrafnson je istakao da je "Personova bila pod žestokim političkim pritiskom da ponovo otvori slučaj protiv Asanža". Sa druge strane, Per Samuelsen, Asanžov švedski advokat, "veoma je iznenađen" odlukom švedskog tužioca.

Uzimajući u obzir Asanžovo potencijalno protivljenje izručenju, Nik Vamos, bivši predsednik britanske Kraljevske tužilačke službe, izražava sumnju da bi sud prihvatio tvrdnju da je američki slučaj politički motivisan.

ČELSI NEĆE DA SVEDOČI

BIVŠA analitičarka američke vojne obaveštajne službe Čelsi Mening (na slici) odbiće da svedoči u četvrtak pred drugom porotom u procesu protiv "Vikiliksa".


Meningova je u zatvoru provela sedam godina zbog odavanja stotina hiljada poverljivih dokumenata. Kaznu joj je, 2017. godine, skratio bivši predsednik SAD Barak Obama. Nedavno je bila dva meseca u zatvoru, jer je odbila da odgovori na pitanja porote o Džulijanu Asanžu.