PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"


POLA godine se već "žuti prsluci" bore za socijalnu pravdu na ulicama francuskih gradova, što je, po dužini i žestini, nezabeleženo u novijoj istoriji. Ovaj bunt, zasnovan na egalističkim, pravednim i humanim zahtevima, prožet je, već 26 subota zaredom, urbanom gerilom, rušilačkim pohodima i borbenom scenografijom u kojoj ima otkinutih prstiju, izbijenih očiju, osakaćenih i poginulih. Socijalno vreme u Francuskoj meriće se pre i posle "žutih prsluka", baš kao što je istorijski časovnik do sada radio nariktan na period pre '68. i posle nje.

Umorni od poreskih nameta, skupoće, neravnopravne raspodele bogatstva i beskrupulozne administracije, Francuzi su u okviru aktuelnog protesta prvi put izašli na ulice 17. novembra prošle godine. Kap koja je prelila čašu strpljenja bila je cena benzina. Posle se spisak nezadovoljstava širio, a među glavnim zahtevima je bilo uvođenje participativne demokratije kroz građanski referendum. Danas se jednostavno traže ostavka predsednika i raspuštanje skupštine.

NA PRVOM protestu u celoj zemlji okupilo se, prema različitim podacima vlasti i organizatora, između 290.000 i milion i trista hiljada ljudi. Kasnije je njihov broj opadao, da bi početkom ovog meseca zvanično pao najniže, ispod dvadeset hiljada.

Razlog za manji odziv, uz Makronove darove na stolu, jeste i razmimoilaženje u konceptu.

PROČITAJTE I:Policija u Nantu i Lionu ispalila suzavac na "Žute prsluke"


MNOGOBROJNI su razlozi za aktuelni talas nasilja tokom protesta. Jedan od njih je što se Francuzi tradicionalno oštro bore za svoja prava. To vuče korene još od revolucionarnog jakobinskog duha, iako su se oni zalagali za centralizam i nedeljivost francuske republike, a danas se traži davanje više vlasti regionima, imajući pre svega u vidu da se brane veća prava za sitno građanstvo i ukidanje nejednakosti zasnovane na bogatstvu. Uostalom, pobunu '68. su vodili trockisti, pa sve to, ipak, zajedno treba pripisati jakim galskim genima.

"ORUŽANO KRILO" TOKOM pobune "žutih prsluka", uhapšeno je više od 8.700 ljudi, dve hiljade je osuđeno, a 390 poslato u zatvor. Pre nekoliko dana uhapšen je i sedamnaestogodišnji mladić koji je kao taoce držao četiri žene u jednoj prodavnici novina i suvenira, predstavljajući se kao oružano krilo "žutih prsluka".

Jedan od razloga za izraženo nasilje je i fenomen "crnog bloka", ekstremnog međunarodnog levičarskog pravca, zagovarača militantne građanske neposlušnosti, antiglobalističke orijentacije. Anarhistički elementi ubacuju se na proteste da bi, obično na kraju okupljanja, ušli u otvoreni sukob sa policijom, polomili i zapalili što više gradskog mobilijara, uzvraćajući nasiljem na divljanje liberalnog kapitalizma.

ONAJ drugi bilans, ljudski, daleko je alarmantniji. Kao direktna ili indirektna posledica pobune život je izgubilo 12 ljudi. Povređeno je više od 2.400 protestanata i 1.700 čuvara reda. Među demonstrantima ima 280 teško stradalih, 22 je izgubilo oko, petoro šaku ili deo ruke. Udruženja za zaštitu ljudskih prava ukazuju na problematičnost nove vrste "fleš bola", pod oznakom LBD 40, sa gumenim mecima kalibra 40 milimetara, i drugih vrsta projektila namenjenih za "neletalno odvraćanje", koje koristi policija. Zbog toga je Visoki komesarijat za ljudska prava UN zatražio od zvaničnog Pariza opsežnu istragu.


Izračunato je da je od početka protesta ispaljeno preko 13.000 hitaca, a pokrenute su 83 istrage za upotrebu oružja.

ISTINA je i da je predsednik Makron, osuđujući nasilje kao i najveći deo javnosti, vrlo brzo pošto su razbijeni prvi izlozi krenuo da popušta i nudi odgovore u brojkama sa mnogo nula. Procenjuje se da različite do sada predložene mere vrede oko 17 milijardi evra, a porez bi trebalo da bude smanjen za čak 95 odsto građana. Odgovori do kojih se stiglo kroz veliku nacionalnu debatu, međutim, samo su delimično zadovoljili Francuze. Simpatije za "prsluke" i podršku njima još pokazuje polovina nacije.

Vlast očekuje da će bunt i dalje da jenjava, što zbog ustupaka i ponuđenih mera, što zbog zamora učesnika protesta. Ipak, revolucionarni duh Francuza moći će, po svoj prilici, da se smiri u potpunosti u ova vremena tek kada produkt liberalnog kapitalizma bude omogućio običnom radniku da normalno živi.


"ŽUTI PRSLUCI" U BROJKAMA

* Demonstracije prvi put održane 17. novembra 2018. godine

* Život izgubilo 12 ljudi, povređeno više od 4.100

* Teško povređeno 280 demonstranata, 22 izgubilo oko...

* Ukupna šteta od nasilja iznosi oko 200 miliona evra

* Uhapšeno više od 8.700 ljudi, 2.000 osuđeno, a 390 poslato u zatvor

* Mere predložene zbog protesta vredne oko 17 milijardi evra

* Simpatije za "prsluke" i podršku njima još pokazuje polovina nacije