KOALICIJE POSLE IZBORA U ŠPANIJI? Socijalisti osvojili najviše glasova, ali nedovoljno da formiraju vladu

PROGNOZE su se obistinile: Socijalistička Radnička Partija Španije (PSOE) dobila je najviše glasova na nedeljnim izborima, ali-takođe u skladu sa predviđanima-neće moći samostalno da formira vladu. Privremeni rezultati pokazuju da su socijalisti dobili (očekivanih) 30% glasova što je skoro duplo više od „Narodne partije“(16,7% prema nezvaničnim rezultatima na osnovu oko 90% prebrojanih glasova) i znatno više od „Građana“ (15,7%) i „Podemos“ (14,3%). Takođe se ispunila i prognoza o snažnom ulasku u Parlament ultra-desne partije „Voks“ koja je dobila oko 9,6%. Izbore je karakterisala velika izlaznost, bez potpunih podataka izvesno je da će biti preko 75%, odnosno veća za 10-tak procenata nego 2016. kada je glasalo 66,48% upisanih birača. Najveći rast izlaznosti zabeležen je u Kataloniji (oko 17%) koja je u predizbornoj kampanji bila je jedna od centralnih tema. Nema sumnje da su partije leve orijentacije odnele pobedu, ne previše ubedljivu, ali izvesno je da Španija na ovom glasanju nije otišla udesno. „Narodna partija“ je sa samo 65 mandata doživela pravi debakl, najgori rezultat u istoriji. Ključ za sastav vlade može biti „Podemos“ sa svojih 40-tak poslanika.

PROČITAJTE JOŠ - Španija decenijama nije imala ovako neizvesne izbore

Nagradno pitanje je ko će formirati vladu. Za većinu treba 176 mandata. Nekoliko kombinacija daju tu cifru, ali prethodno treba da se desi istorijski presedan-da padne dogovor o koaliciji što se u modernoj istoriji Španije nikada nije desilo. Bilo je dogovora, paktova, podrške po pojedinim pitanjima, glavne uloge su najčešće imale katalonske partije i baskijska PNV koje su davale podršku manjinskim vladama u zamenu za razne ustupke, ali nikada nisu ušle u formalnu koaliciju niti je bilo koja vlada imala ministre iz neke druge partije. Prirodna koalicija PSOE-Podemos daje oko 165 mandata, nedovoljno. Varijanta PSOE-Podemos-nenacionalne partije daje zbir na granici, oko 175 mandata. Ukoliko bi se tom eventualnom trojstvu pridružili i nacionalisti iz Katalonije i Baskije broj poslanika bio bi oko 200.

Kombinacija PSOE-Građani daje većinu od oko 180 poslanika, ali nije mnogo verovatna zbog odnosa dvojice lidera, Pedra Sančesa i Alberta Rivere. Verovatnija je varijanta PP (Narodnjaci)-Građani, ali sa još manjim brojem mandata (124) a ako im se pridruži „Voks“, što je realno jer su već u koaliciji u Andaluziji, dolaze do 148 mandata, bolje ali daleko od potrebne većine.

Od prvog slobodnog glasanja 1978. na vlasti se smenjuju socijalisti (PSOE) i Narodna partijha (PP). Socijalisti su na mestu premijera imali Felipe Gonsalesa u periodu 1982-1996 (4 mandata), Hose Luisa Sapatera (2004-2011, dva mandata) i sada Pedra Sančesa (od 2. juna 2018). Narodnjaci su dali Hose Mariu Asnara (1996-2004, dva mandata) i Mariana Rahoja (2011-2018,dva mandata). Pre svih njih prva dva premijera bila su iz danas nepostojeće partije „Unija demokratskog centra“ (UCD), premijer je prvo bio Adolfo Suarez (1977-1981), posle njega Kalvo Sotelo (1981-1982). Neke od ovih vlada imale su apsolutnu većinu u Parlamentu koji ima 350 poslanika (Gonsales dva puta, Asnar i Rahoj po jednom), neke su opstajale sa prostom većinom uz podršku manjih parlamentarnih stranaka.

Lideri stranaka su u kampanji bili žestoki, kao i pred svake izbore obećavali su „kule i gradove“ ako pobede i najavljivali „zlo i naopako“ ako na vlast dođe ideološka konkurencija, ali kad se slegne prašina od od predizbornog „puškaranja“ doći će momenat istine a on, sva je prilika, upućuje na neophodost koalicija. Lideri partija diskretno su spremali svoje birače na tu mogućnost. Tako je Pedro Sančes (PSOE) rekao da neće imati ništa protiv da u budućoj vladi neke resore dobiju poslanici iz „Podemos“. To je na prvi pogled logična koalicija dve partije leve orijentacije, sa razlikama koje opterećuju odnose ali i sa dosta dodirnih tačaka..