PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA


VRHOM otkinutog pruta s prolećne lipe turista iz Hongkonga strpljivo čeprka po kamenim uglovima Malog mosta. Prebira i prikuplja dragocene ugarke. Ovo spaljeno iverje sa Bogorodičine crkve, ne veće od santimetra, smestiće se, najpre, u praznoj kutiji cigareta, celofanu od papirne maramice ili u pregradi novčanika, a zatim će se raštrkati na sve četiri strane sveta, kao relikvija koja sa sobom nosi i čuva deo neponovljive pariske istorije.

Nedostajali su minuti pa da razbesneli požar, koji je u Strasnoj sedmici uništio toranj i krov bogomolje iz 12. veka, proguta čitavu gotsku katedralu, simbol Pariza, celog hrišćanstva i kulturno dobro planete. Da tako ne bude, pobrinula se hrabra četa vatrogasaca koje su okupljeni Parižani, kada bi na trenutak izlazili da se nadišu čistog vazduha, pre nego što ponovo zarone u neizvesno prostranstvo gustog dima, ispraćali dugim aplauzom na otvorenoj sceni.

- Tu smo da gasimo požar. To nam je posao - kaže, za "Novosti", spartanski koncizan, jedan od trojice kršnih mladića koji uz kamion ovih dana vrebaju da se žarište ne obnovi.

Mrki u licu, vedri u srcu. Građani bi da im stisnu ruku, čestitaju im, poljube ih, slikaju se s njima. Oni su njihovi heroji. Pet stotina ovakvih junaka učinilo je podvig o kome će se još dugo pričati.

Sve je počelo na Veliki ponedeljak po gregorijanskom kalendaru, kada se Bogorodičina crkva u Parizu, kao i svake godine, pripremala da u svečanosti i miru dočeka najradosniji hrišćanski praznik. Zvuci orgulja sa osam hiljada cevi ispunjavali su unutrašnjost katedrale čiju je mističnost razigravala igra raznobojnog svetla kroz kružne vitraže.

Petnaest minuta posle početka mise, čuo se prvi alarm. Jak zvuk pratile su poruke na francuskom i engleskom jeziku, pozivajući prisutne da u miru i što pre izađu iz katedrale. Prva uzbuna, međutim, ništa ne otkriva. Druga se čuje u 18.50. Ovoga puta, gusti oblak dima natkriva Pariz. Prvi vatrogasci stižu za sedam minuta.

PROČITAJTE I: Nezvani gosti na krovu Notr Dama


Prioritet je u tim trenucima da se spasu čeone kule po kojima je Bogordičina crkva poznata u celom svetu. U 21.05 požar zahvata severnu kulu. Ako se otkači jedno od nekoliko tona teških zvona u njoj, od katedrale će ostati prah i pepeo.

U 21.15, vođa vatrogasne ekipe zove Krizni štab kojem predsedava predsednik Makron. Obaveštava ga da su sledećih 90 minuta sudbonosni. Na ulici, ljudi su bili na kolenima. Milili su. Vernici i ateisti zajedno. Sve to je odavno prevazišlo religiju. Francuska je bila pogođena u srce.

Ugarci velikog požara

Krov je propao. U crkvi, pljusak vode i žara.

Trista metara ukrug, rasuto iverje. Svaki ugarak može mnogo toga da kaže o osam i po vekova dugoj istoriji crkve. Tornja više nema, ali je katedrala, sa dve poznate kule i pročeljem, i dalje tu. Ovih dana, obilaze je hodočasnici iz celog sveta, ranjenu, čak i više nego pre. Svi bi da budu deo istorije, da svojim prisustvom obeleže ovaj trenutak. I ponesu garavi iverak kao grku amajliju.


MAŠINA I ČOVEK

VATROGASNI robot "Kolos" u odsudnim trenucima doprineo je pobedi nad stihijom. Dragocen, težak pet stotina kilograma, na gusenicama, poput malog tenka, izbacivao je tone vode, išao stepenicama i očima svojih kamera utirao put u najopasnije zone. Bio je to primer prave saradnje čoveka i mašine, za spas tradicije.