Separatizam kuca na vrata Francuske

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

GOVORIMO korzikanski. Parole s ovom i sličnim porukama uz mnoštvo autohtonih zastava prkosno su se vijorile, kao slavodobitni stegovi, na krovovima kuća, sa simsova prozora i na granama pokislih čempresa, dužinom od šezdesetak kilometara, vijugavim putem od primorskog Ajačija do planinskog seoceta Kocana, u koje se krajem ove sedmice uputio francuski predsednik Emanuel Makron, da bi sa žiteljima Ostrva lepote našao zajednički jezik. Naravno, ne korzikanski.

Rodoljupci s Korzike odavno traže obavezno uvođenje maternjeg jezika u osnovne i srednje škole. Makron je još ranije pristao da u ustavnim izmenama nedefinisanog roka pomene korzikanski, ali nacionalistima to nije dovoljno. Na spisku zahteva su i ravnopravnost njihovog jezika s francuskim u zvaničnoj komunikaciji, poreska samostalnost, amnestija ili bar prebacivanje "političkih zatvorenika" na ostrvo, blizu kuće i porodice, i, kao višnja na torti, rasprava o autonomiji.

Pročitajte još: Korzika traži autonomiju!

Predsednik Izvršnog saveta Korzike Žil Simeoni uverava da je autonomija maksimum njihovih zahteva i da neće tražiti da se otcepe. Tako uvek počinje. S druge strane, predsednik je došao da razgovara o nečemu sasvim drugom. Ovde je zatvorio veliku nacionalnu debatu, koju je pokrenuo još sredinom januara, o zahtevima iz građanskih protesta koji već 21 subotu drmaju državno tlo. Ali, čelnicima samosvojnog regiona se baš ne ćaska o energiji, uklanjanju smeća, vodi i transportu. Uzgred, "žutih prsluka" na Korzici ima u zanemarljivom broju.

Makron je za mesto sastanka odabrao sigurnu bazu, planinsko seoce Kocano, dok su ga dvojica vodećih ljudi sa Korzike, predsednik skupštine Žan-Gi Talamoni i pomenuti prvi čovek Izvršnog saveta Žil Simeoni, pozvali da dođe u regionalnu skupštinu, i povedu suštinski dijalog. Šef države je to odbio. Talamoni i Simeoni prethodno nisu prihvatili poziv da odu u Kocano, jer su smatrali da se na ovom skupu neće rešavati pitanja od ključnog značaja. Tako je razgovor izostao.

Nacionalisti su želeli da pokažu ko je gazda na Korzici. Predsednika države su, u znak protesta, dočekali manifestacijom "mrtvo ostrvo", tražeći od građana i vlasnika radnji da obustave aktivnosti tih nekoliko sati koliko je trajala debata. A na dijalog se, od ukupno 360 predsednika opština, odazvalo manje od polovine, tek oko 160.

Tom prilikom, inače, primenjene su neviđene mere bezbednosti.

Dva dana pred predsednikov dolazak, ispred dve zgrade javnih finansija u Bastiji pronađen je eksploziv, a slučaj je preuzela antiteroristička sekcija pariskog tužilaštva. Početkom marta, posle najave Makronove posete, ostrvom je u jednoj noći odjeknulo pet eksplozija. Šesti detonator je zakazao.

KATALONSKA PREČICA

ZA razliku od Katalonije, vlasti na Korzici, zasada, ne traže otvoreno nezavisnost i otcepljenje. Na ovom stadijumu se zadovoljavaju autonomijom. Žil Simeoni ističe da im to omogućuje i ustav, tražeći od Pariza da ispoštuje davnašnje težnje Korzikanaca. Front za nacionalno oslobođenje Korzike je 2014. godine, prvi put od svog osnivanja 1976, odustao od oružane borbe, s namerom da se ostvarivanje ciljeva prebaci na politički teren. Mnogi se pribojavaju da, nakon poslednjih eksplozija, nacionalisti gube strpljenje.