ODLUKOM Evropskog parlamenta predviđeno je da, 2021. godine, svaka zemlja članica EU odluči hoće li ubuduće koristiti letnje ili zimsko računanje vremena. Da li će o tome odlučivati vlade ovih zemalja ili njihovi građani na referendumu, zavisi od svake države pojedinačno. No, da odluka doneta pre dva dana može uzrokovati razmimoilaženja, potvrdilo se već u četvrtak.

Pročitajte još: Kraj pomeranja kazaljki

Naime, ukoliko se ne dogovore, Hrvatska i Slovenija mogle bi uskoro da budu u različitim vremenskim zonama. Vlada Slovenije je za zadržavanje zimskog, odnosno srednjoevropskog sistema računanja vremena, kojem sada pripadaju i susedne zemlje. Hrvati su, međutim, za letnje. Rezultati ankete Evropske komisije sprovedene na nivou EU pokazuju da tako misli i većina građana Mađarske i Austrije. Da bi se izbegla sveopšta neujednačenost, i ako se susedi ne dogovore, konačnu reč, po svemu sudeći, imaće Odbor za saobraćaj EP, koji će procenjivati izbor svake države članice EU.

Pročitajte još: LETNjE RAČUNANjE VREMENA: Pomeranje kazaljki na satu - 31. marta

Odluci iz Strazbura svakako će se prikloniti i države koje teže članstvu u EU, kao što je i naša zemlja, koja svoje zakonodavstvo usklađuje sa zakonima EU. Ostaje pitanje koje vreme će odgovarati našim građanima - letnje ili zimsko, kao i da li će imati priliku da na neki način glasaju o tome.

- Evropska komisija u ovom trenutku nije donela direktivu kojom će biti definisano da li će članice EU same odlučivati o vremenskoj zoni i zadržavanju letnjeg, odnosno zimskog računanja vremena - kažu u našem Ministarstvu privrede. - Posle konačne odluke, Srbija će se, kao zemlja kandidat, uskladiti sa evropskom regulativom iz ove oblasti. Planirano je i formiranje posebne radne grupe koja će pratiti dešavanja iz ove oblasti i predložiti konačno rešenje za Srbiju.

U našoj javnosti često se raspravlja o zimskom i letnjem čitanju vremena, ali stručnjaci podsećaju i na treće, sasvim ravnopravno rešenje koje odgovara onom pre uvođenja ukaznog vremena 1983. godine.

- Ovo rešenje objedinjuje prednosti i poništava mane zimskog i letnjeg čitanja vremena - rekao je nedavno, za "Novosti", Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković". - Ako ga primenimo, ostali bismo u "zimskom vremenu", ali bismo početak radnog vremena pomerili jedan čas unazad. To znači da bi se radilo od osam do 16, a ne od devet do 17 časova. No, za koje god rešenje da se opredelimo, biće bolje od dosadašnje prakse.

VIŠE SVETLA ZA VREDNE

- Ukoliko odaberemo letnje računanje vremena, početkom jula će svitati u pet ujutru, a obdanica će trajati do 20.30. Ako se, pak, priklonimo zimskom, obdanica će trajati od četiri do 19.30, ali će u tom slučaju onaj ko ustane u sedam prespavati tri sata dnevnog svetla - kaže nam Branko Simonović.