POZIV američkog predsednika Donalda Trampa na jednostrano priznanje suvereniteta Izraela nad strateškom Golanskom visoravni i optužba Kine da Pentagon namerno preuveličava opasnost od Pekinga kako bi opravdao svoje vojne rashode, prizvali su u istom danu sumorna predviđanja koja u ekspertskim krugovima traju već nekoliko godina.

Glavni strateg predsedničke kampanje Donalda Trampa Stiven Benon je još 2016. godine, kad je postao desna ruka predsednika na najprestižnijoj vašingtonskoj adresi, nagovestio da će SAD u narednoj deceniji ratovati sa Kinom i paralelno voditi veliki sukob na Bliskom istoku.

Banon je poziciju u Beloj kući zamenio evroskeptičnim "lobiranjem" uoči majskih izbora za Evropski parlament. Za to vreme rasplamsavao se, najveći ikad, trgovinski sukob Vašingtona i Pekinga, dok je bivši komandant američke armije u Evropi Ben Hodžis "osvežio" njegovo predviđanje. Uoči 70. godišnjice NATO, upozorio je evropske saveznike, pre nego što je to učinio i Tramp lično, da će morati više da se pozabave sopstvenom odbranom suočeni sa Rusijom "koja vaskrsava". Jer, SAD će imati drugo bojište - moraće da brane "interese na Pacifiku":

- Americi je potreban snažan evropski stub. Mislim da ćemo u narednih 15 godina, ne neizbežno, ali prilično izvesno, biti u ratu sa Kinom - rekao je Hodžis.

PROČITAJTE I:Kongres SAD: U slučaju rata, Ameriku bi mogle da poraze Kina ili Rusija


Tenzije između SAD i Kine oko strateških voda Južnog kineskog mora bogatih naftom, koje Peking smatra svojim, a Vašington međunarodnim, ubrzano se zaoštravaju otkako Kina, druga najveća ekonomska sila, preti da na svim poljima ugrozi dominaciju SAD.

Ovogodišnji Trampov zahtev Kongresu za 750 milijardi dolara namenjenih vojsci SAD, najveći budžet ikad, opravdavan je, između ostalog, rastućom snagom kineskog i ruskog naoružanja. S druge strane, Kina je otkrila da je povećala troškove odbrane za 7,5 odsto godišnje, odnosno na 177 milijardi dolara. Eksperti tvrde da je prava suma znatno veća.

Kineska armija je već spremna i za najveće sukobe


- Zapad više nema monopol na vodeće svetske odbrambene inovacije, proizvodnju, kao ni fondove za to u odnosu na, kombinovane, rastuću kinesku ekspanziju, stvarnu rusku primenu sile, kao i dobro trenirane iranske vojnike - navodi Međunarodni institut za strateške studije.

Stiven Benon / Foto AP


Peking je, ističe ovaj institut, preuzeo ulogu globalnog odbrambenog inovatora kome analitičari predviđaju da će uskoro izbiti na prvo mesto. Kina ima najveće tenkovske snage, i stala je uz rame britanskoj kraljevskoj mornarici. U poslednje dve decenije je izgradila više korveta, razarača, fregata i podmornica nego Japan, Južna Koreja i Indija zajedno. Njeni brodovi su sve šire raspoređeni, dok kineska baza u Džibutiju omogućava još veće raspoređivanje plovila.

Rusija je, s druge strane, investicijama u osposobljenost za asimetrične sukobe pretekla u tome ne samo Kinu.

Američki nosači aviona / foto Jutjub


- Predsednik Rusije Vladimir Putin istrajava u odmeravanju snaga sa Amerikom i pozicioniranjem zemlje u skladu sa interesima Moskve na globalnoj sceni - ističe se.

Iran ubrzano investira u razvoj balističkih raketa, kao i u ljudstvo.

- Iran nastavlja da pokazuje moć i uticaj, koristeći nekonzistentnost bojišta u Siriji i Jemenu kako bi testirao svoju strategiju i uveo nove tehnologije. Iran želi da testira rivale - navodi strateški ekspert Emili Hokajem, ne isključujući, pritom, sukob Irana sa Izraelom, i to iz pravca jugoistočnog Libana.


Američki stručnjak za međunarodne odnose Gordon Adams za londonsko izdanje australijskog "Konverzejšna", primećuje da Iran ostaje vrlo uticajna sila u bliskoistočnom regionu u kome odmerava snage i sa, SAD bliskim, saudijskim režimom. Rusi ostaju, takođe, prisutni na Bliskom istoku, dok se Turska izdvaja sve više kao regionalna sila, izvan "zagrljaja" NATO i SAD.

UJEDINjENA KOREJA SUOČEN sa kineskim rastom, Japan uklanja restrikcije u troškovima odbrane, Severna Koreja je izdejstvovala direktan susret sa američkim predsednikom, iako je dala samo uopšteno obećanje o denuklearizaciji. Sve veća mogućnost ujedinjenja dve Koreje donela bi rađanje nove regionalne sile usred severnog Pacifika. Filipini i Australija sve više jačaju veze sa Kinom. Indija, istovremeno, osnažuje ekonomsko i vojno prisustvo u Indijskom okeanu i na jugoistoku Azije - navodi Gordon Adams, američki stručnjak za međunarodne odnose.

- Dok SAD nastavljaju da imaju najveće globalne vojne moći, sposobne da se rasporede bilo gde, one nisu više u stanju da efikasno održe američko liderstvo. Vojne pobede su retke, Zalivski rat 1991. godine je jedini izuzetak. Beskrajno američko prisustvo u Avganistanu priziva sećanje na Vijetnam u nesposobnosti da reši građanski rat u zemlji. U međuvremenu, vojske drugih zemalja, dejstvujući nezavisno od SAD, pokazuju se efikasne, kao turske i iranske u Siriji - zaključuje Adams.

I ono što je najopasnije - zaoštravanje u nuklearnom naoružavanju je evidentno. Kina, Rusija i SAD su u procesu modernizacije svog atomskog arsenala. Želja za probijanjem antiraketnog štita vodi ubrzanom razvoju najmodernijih sistema u Kini i Rusiji.


"STRATFOR": PAD UTICAJA NEMAČKE

PRIVATNA američka obaveštajna kompanija "Stratfor" u predviđanjima do 2025. godine tvrdi da će se glavne političke tendencije udaljavati od multinacionalističkih rešenja zarad većeg nacionalizma, da se EU nikada neće vratiti svojoj punoj snazi i ostaće znatnim delom podeljena.

"Stratfor" predviđa da će Nemačka, četvrta najveća svetska ekonomija, najviše osetiti posledice protekcionizma, koji će smanjiti njen uticaj. S druge strane, Poljska, koja beleži zavidni politički i ekonomski rast, probija se među ključne evropske igrače.