MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA VENECUELE: Amerika nas nije uplašila, spremni smo!

BORBA naroda Venecuele za kontrolu nad sopstvenim naftnim izvorištima, na koje su šapu stavile SAD i venecuelanska buržoazija, srž je aktuelnih dešavanja u našoj zemlji. Problem nije novog datuma, nego postoji stotinak godina, otkako se tadašnja vlada odrekla nacionalnog suvereniteta, upravo tako što je prodala naftu. Od tada, eksploatacija crnog zlata, isključivo je punila džepove elite u SAD i malobrojne domaće buržoazije.

Ovo, u intervjuu za "Novosti", kaže Horhe Areaza, šef diplomatije Venecuele. Naš sagovornik ističe da je pobeda bolivarske revolucije, pre dve decenije, dala njegovom narodu šansu da kontrolu nad naftom vrati u svoje ruke, ali da pritisak SAD i transnacionalnih kompanija ne jenjava, nego se povećava.

* Na koji način je organizacija Kanvas umešana u potkopavanje vođstva predsednika Madura, ima li sličnosti sa situacijom u Srbiji, 5. oktobra 2000?

- Postoji mnogo informacija o povezanosti jedne generacije mladih venecuelanskih desničara i Kanvasa. Pre nekoliko godina dobili smo informaciju o obuci mladih desničara u Meksiku, kojima su instrukcije davali mladi Srbi. Kanvas je od Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) - desne ruke američke administracije posredstvom koje finansira nevladin sektor u različitim državama - dobijao finansijsku podršku i uputstva o obuci kadrova, posebno po pitanju sabotaže elektro-sistema. Metode borbe su veoma slične u Srbiji, Ukrajini, na severu Afrike, gde govorimo o "arapskom proleću". U slučaju Venecuele, takva strategija nikada nije dobila podršku većine naroda, iako su "kanvasovci", poslednjih 18 godina uporno insistirali na ovom planu. Gospodin Srđa Popović tvrdi da lider opozicije Huan Gvaido nikada nije bio u Beogradu, ali ne negira da ga poznaje.

* Srbija ceni podršku Venecuele, posebno po pitanju Kosova, i uzvraća na isti način kad se radi o uzurpaciji legalne vlasti, što čini Gvaido pod dirigentskom palicom SAD. Kakve su šanse u borbi sa jakim globalnim igračem?

- Venecuela, kao i Srbija po pitanju Kosova, poštuje ljudska prava u međunarodnim institucijama. Između naše dve zemlje postoji saglasnost i uzajamno uvažavanje po pitanju poštovanja međunarodnih prava i humanosti. Priliku upravo vidimo u tome da se uvek držimo naših principa. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić i ja, tokom susreta minulog vikenda u Beogradu, složili smo se da uvek moramo da delamo u skladu sa našim principima, što nije čest slučaj u međunarodnoj politici. Dokle god se budemo čvrsto držali principa koji su u skladu sa međunarodnim pravom, bićemo u mogućnosti da pobedimo agresiju i moćnike, ma koliko veliki oni bili.

PROČITAJTE I:Vulin se sastao sa šefom diplomatije Venecuele

* Da li vaša vlada strahuje od moguće vojne intervencije u Venecueli?

- Nismo uplašeni, mi smo spremni. Svakako, to nije nešto što priželjkujemo, jer bi to bila društveno-socijalna katastrofa u Venecueli. Ali, bila bi to i katastrofa za SAD i za njihovu spoljnu politiku. Jer, agresori bi želeli da se vojni sukob završi za nedelju dana, a moguće je da bi trajao čitavu deceniju i to bez povoljnog završetka po njih. Međunarodna zajednica mora da zaustavi ove ludačke namere SAD, jer bi njihovo ostvarivanje bilo pogubno po region, ali i svet. Tokom borbi za nezavisnost pre 200 godina, naš oslobodilac Simon Bolivar govorio je da je polovina Venecuele poginula u ratovima, ali da druga polovina žarko želi da sruši špansku imperiju. Narod Venecuele danas, isti je taj narod, sa istim tim duhom.

Foto Nikola Skenderija

* Koliko možete da se oslonite na Rusiju i Kinu?

- Oni su naši saveznici, ali su se takođe pokazali kao bratski narodi, kako prema našoj vladi, tako i prema narodu. Uvek su poštovali međunarodno pravo i Povelju UN i uvek su bili uz naš narod. Rusija nam u ovom trenutku pruža informacije svoje bezbednosne agencije u vezi sa dešavanjima u Kolumbiji, što je nedavno sprečilo sukob na granici. Rusija i Kina nam garantuju veto protiv bilo kakve agresije na Venecuelu. Našem narodu to mnogo znači i vrlo smo zahvalni ovim dvema velikim silama na podršci.

* Ako bi došlo do vojnog sukoba, da li bi se on razvio u globalnu konfrontaciju?

- U Latinskoj Americi se više puta ponovio Vijetnam. Zato sam siguran da bi se u Kolumbiji, Boliviji, čak i u zemljama u kojima vlada desnica, narod pobunio. Sigurno da bi se čitav svet zauzeo za pravdu u jednoj zemlji koja raspolaže sa toliko prirodnih resursa. Važno je i da se zna da smo mi praktično deo unutrašnje politike SAD. Da biste došli na predsedničku poziciju u Vašingtonu, morate imati podršku Floride. Pre nekoliko meseci republikanci su skoro izgubili vlast u ovoj saveznoj državi, gde je većinsko stanovništvo latino porekla, najviše iz Kube i Venecuele, ali i iz drugih zemalja Latinske Amerike. Nismo, dakle, na meti SAD samo zbog ekonomskih, nego i te kako i zbog političkih interesa.

* Postoji li jedinstveni front otpora Latinoamerikanaca protiv SAD u ovom smislu?

- U UN je formirana grupa od 60 zemalja za odbranu međunarodnog prava i Povelje UN. Ona "čupa" duh nesvrstanih zemalja, ali istovremeno, toj grupi pripadaju velike zemlje kao što su Rusija i Kina. Ukoliko većina ovih zemalja ispoštuje Povelju UN, to će se preneti na poštovanje međunarodnog prava i na taj način ćemo se zaštititi da do agresije ne dođe.

PROČITAJTE I: ODGOVORILI NA ULTIMATUM MADURA: Američke diplomate napustile Venecuelu

* Kako ocenjujete humanitarnu situaciju u Venecueli?

- U Venecueli postoje ekonomska kriza i inflacija, ali ne postoji humanitarna kriza. Godine 2016. naša situacija je bila mnogo teža nego sada, a 2017. smo doživeli veliku ekonomsku krizu i nerede na ulicama koje je izazvala opozicija. Godine 2018. smo uspeli da stabilizujemo nabavku hrane i lekova. Situacija nije najbolja jer smo pod blokadom, ali je, uprkos svemu, mnogo bolja nego u Kolumbiji, Hondurasu, Gvatemali i mnogim drugim latinoameričkim zemljama, koje nemaju blokadu. Humanitarna kriza postoji, nažalost, u zemljama koje su Sjedinjene Države napale i bombardovale.