PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA


STATUS oko hiljadu i po evropskih džihadista, koji su preostali posle uništavanja Islamske države na teritoriji Sirije i Iraka, brine u poslednje vreme vlade širom kontinenta. Velika većina političara i javnog mnjenja se uglavnom protivi njihovom vraćanju u matične zemlje, odakle su krenuli u teroristički pohod, strahujući da bi mogli da postanu pokretna opasnost za mir i bezbednost na evropskom tlu.

Na originalnu ideju je tim povodom došao švedski ministar unutrašnjih poslova Mikael Damberg, koji je nedavno predložio da se formira Specijalni međunarodni sud za džihadiste.

Ovaj sud bi, prema ideji švedskog socijaldemokrate, trebalo da funkcioniše po principu Tribunala za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju sa sedištem u Hagu. To bi, po njemu, olakšalo prikupljanje dokaza, izjave svedoka i ispitivanja.

- To je odlična ideja. Veoma ozbiljno pitanje, kao što je situacija sa džihadistima, ne potpada pod nadležnost samo jedne zemlje. Takvim stvarima treba da se bavi internacionalna pravda. Zemlje imaju problem kako da se postave u novonastaloj situaciji, a međunarodno pravosuđe ima nadnacionalne prerogative - ističe, za "Novosti", francuski istoričar Aleksi Trud.

Ali, Trud misli da ovaj sud ne bi trebalo da se nalazi gde i ostali međunarodni tribunali koji bi mu poslužili kao primer.

- Hag kao mesto nije dobra ideja. Možda bi sud baš trebalo da ima sedište u Švedskoj. Ili, na primer, u Beču. Hag je obeležen neuspehom i predstavlja mrlju u međunarodnom pravosuđu - ističe naš sagovornik.

SLIČNO, iz istih razloga, misli i njegov kolega istoričar, profesor sa Sorbone Žan-Pol Bled.

- Ako se bude osnivao taj tribunal, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu nije baš dobar model - kaže Bled za naš list.

Ideja je tek u povoju, a detalji još nisu razrađeni. Švedski ministar je, ipak, istakao da je nerealno očekivati da se taj sud osnuje pod okriljem UN, kao što je to bio slučaj s Jugoslavijom ili Ruandom, ističući da bi takav predlog mogao da se suoči s vetom. Zbog toga smatra da bi organizovanje takvog suda na sebe trebalo da preuzme Evropska unija.

Foto AP


Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, međutim, smatra da pitanjem povratka džihadista treba da se bavi svaka zemlja pojedinačno. Ona je posle nedavnog sastanka s ministrima spoljnih poslova država članica poručila da s tim u vezi neće biti odluke na evropskom nivou i da je najviše što može da se učini po tom pitanju evropska saradnja koja bi omogućila razmenu mišljenja i olakšala odluku državama.

- Nije potrebna saglasnost EU. Mogerinijeva je i sama rekla da to pitanje treba da rešava svaka zemlja ponaosob. Evropske države, i ne samo one s našeg kontinenta, već iz celog sveta, mogu same da se organizuju i osnuju ovaj sud - tvrdi Trud.

Ovaj francuski istoričar smatra da ne bi bilo teško osnovati jednu takvu supranacionalnu instituciju, iako bi za to, tehnički, bilo potrebno malo vremena.

PROČITAJTE I: Avet džihada se nastanila u Evropi


- Postoji konsenzus po tom pitanju. Svim evropskim zemljama bi to odgovaralo. Ima mnogo i drugih država koje bi, siguran sam, sarađivale, kao što su Irak, Sirija, Turska...

Pre pogubljenja hrvatskog državljanina Tomislava Salopeka


FRANCUSKA senatorka centrističkog opredeljenja Natali Gule je takođe, poput švedskog ministra unutrašnjih poslova, predložila osnivanje evropskog suda za džihadiste, ali joj se čini da je, posle svega, njegovo osnivanje malo moguće, pa se zato preorijentisala na "specijalizovanu ustanovu", formiranu "negde u Evropi", gde bi pripadnici obaveštajnih službi evropskih zemalja mogli najpre da ispitaju učesnike u džihadu, pre nego što budu predati matičnim zemljama na suđenje.

Računa se da se u kampovima koje drže Kurdi, među uhvaćenim džihadistima, nalazi oko 800 muškaraca iz Evropske unije, 700 žena i oko 1.500 dece. Alarm je upaljen kada je Donald Tramp nedavno poslao poruku evropskim zemljama da preuzmu svoje džihadiste zbog povlačenja američkih trupa, inače će oni završiti na slobodi. Kurdi smiruju situaciju, ističući da ih neće puštati, ali je jasno da nisu u stanju da o svima njima vode računa.

NAJVIŠE SA FRANCUSKIM PASOŠEM

FRANCUSKA ima u Siriji zatočenih oko 150 svojih državljana, od kojih su pedesetak odrasle osobe. Stotinak Šveđana takođe tamo čeka šta će biti s njima, kao i tridesetak Austrijanaca. Vlasti u Beču ističu "tehničke probleme" da bi ih preuzeli, ne želeći da izlažu opasnosti svoje državne službenike. Jedino se Nemci drže principa da su obavezni da preuzmu svoje državljane i da im sude, ali i oni priznaju da bi to bilo veoma teško i opasno.