KADA god simuliramo rat sa Rusima ili Kinezima gore nam baze i tonu ratni brodovi, a naša (plava) vojska bude potpuno razbijena, rekao je američki vojni analitičar Dejvid Ohmanek, pri RAND korporaciji, neprofitnoj organizaciji koja se bavi analizom oružanih snaga SAD.

Pročitajte još: NOVO RUSKO ORUŽJE "FILIN": Zrak koji oslepljuje neprijatelja

Ratne igre koje sprovodi ovaj “tink tenk” pod pokroviteljstvom Pentagona redovno se završavaju sa ogromnim gubicima na američkoj strani u slučaju sukoba sa najjačim rivalima, koji pritom uspevaju da ispune svoje ciljeve i "pregaze" saveznike Vašingtona, piše američki sajt Breaking Defense specijaliziran za vojne teme.

Navodi se da nije u pitanju potpuno apokaliptičan scenario u kom neprijatelj uspeva da pokori delove zemlje ali da gubitak Baltika i Tajvana, koji se stalno ponavlja, znači propast savezništava koje su SAD uspele da uspostave širom sveta, ekonomski šok, kao i kraj globalne hegemonije nastale posle Drugog svetskog rata.


Pročitajte još:Ruska vojska dobila više od hiljadu aviona i tenkova, 200 balističkih raketa

Postalja se pitanje kako je to moguće kad Amerika troši više od 700 milijardi dolara godišnje na moderne ratne mašine poput nosača aviona na nuklearni pogon i lovaca pete generacije.

Iako bi prema predviđanjima bivšeg zamenika šefa Pentagona Roberta Vorka, avioni F-35 mogli da obezbede dominaciju u vazduhu, problem nastaje jer oni u nekom trenutku moraju da slete. Tada na scenu stupaju pre svega ruske precizne navođene rakete velikog dometa za koje su vazdušne baze pa čak i nosači aviona velika meta. Rezultat je gomila aviona uništenih na pisti ili u hangarima.

Nekada su, po mišljenju ovog stručnjaka sa dugogodišnjim iskustvom u ratnim simulacijama, SAD imale potpunu dominaciju na polju pametnih i visoko preciznih oružanih sistema, ali je u zadnje vreme ovo sofisticirano naoružanje postalo deo ruskog i kineskog arsenala, uz senzore dugog dometa, komunikacione mreže i komandne strukture neophodne za njihovu primenu. Komplikovani logistički sistemi i infrastruktura poput aerodroma, kao i sve na površini mora moglo bi da se nađe u nevolji.

Dvojica stručnjaka slažu se da najveće slabosti ima mornarica, ali su kao veliki problem naveli i ranjivost vojnih baza i skladišta vojne opreme širom sveta koje se mogu nađi na meti balističkih raketa zbog loše pokrivenosti antibalističkim sistemima. Slabost je vidljiva i kod oklopnih brigada, posebno zbog drastičnog smanjenja broja mobilnih protivvazdušnih jedinica koje bi pratile tenkove. Posledica toga u simulacijama su bili veliki gubici usled dejstva helikoptera dronova i balističkih raketa.

Na elektronskom frontu situacija nije mnogo bolja. U ratnim igrama američki sateliti, komandni centri i bežične komunikacione mreže bivaju bivaju onesposobljeni hakovanjem ili ometanjem

- Kad god bi “crveni” uništili naše komandne centre, morali bi da prekinemo simulaciju – rekao je Robert Vork dodavši da bi tada jednostavno ostali u mraku.

Analitičari predlažu rešenje koje bi koštalo 24 milijarde dolara (oko 3,3 procenta vojnog budžeta). Pre svega treba nabaviti mnogo više raketa svih dometa, i ofanzivnih i defanzivnih za obaranje neprijateljskih jer, kako kažu, u ratu protiv ozbiljnog neprijatelja vrlo brzo nestane municije. Čak navode agresiju na SRJ 1999. (bez te kvalifikacije) i uništenje Libije kao primere rata u kojima nije bilo potrebe za većom količinom balističkih raketa. Drugo predlog je jačanje komunikacione mreže i komaandnih centara kako bi odoleli oružijima elektronskog ratovanja. Na duži rok se predlaže ulaganje u veštačku inteligenciju, ali ne u “robote ubice”, već u dronove koji bi pomagali avionima, i superkomjutere koji bi obrađivali velike količine obaveštajnih podataka i planova zajedno sa stratezima.

(reakingdefense.com)