ULICA RUŠI MAKRONA: Bunt nije prekinut, Francuzi istrajavaju u protestu

PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

PRITISAK ulice na predsednika Francuske Emanuela Makrona ne jenjava. Četrdesetak hiljada ljudi, prema brojanju vlasti, okupilo se i proteklog vikenda, 16. subotu zaredom na ulicama velikih gradova, tražeći bolje uslove života. Bunt nije prekinut i pored dvomeseče ambiciozne nacionalne debate koju je Makron započeo i koja bi 15. marta trebalo da se završi. A za dan kasnije, 16. marta, "prsluci" upravo najavljuju velike proteste, kojima bi trebalo da se obeleži četiri meseca narodnog bunta.

Istina, broj pobunjenih građana opao je u odnosu na početak, baš kao što je manja i podrška javnosti, ali učesnici protesta ističu da je važno da se iskristalisalo jezgro koje ne namerava da popusti. Istovremeno, podatke o broju protestanata koje zvanično šalju iz ministarstva unutrašnjih poslova smatraju netačnim, a pravi broj nekoliko puta većim.

Pokušaji Emanuela Makrona da ubedi najodlučnije da im je bolje nego što misle, nisu urodili plodom. Nisu vredele ni milijarde evra koje je stavio na sto. Dan pre poslednjeg protesta, predsednik je poručio da su reforme u toku i da treba imati strpljenja, ali to protestantima nije bilo dovoljno, kao ni niz prehodnih mera koje je vlada preduzela. Oni smatraju da predsednik nije ispunio njihove zahteve, među kojima su glavni povećanje kupovne moći i uvođenje participativne demokratije kroz građanski referendum. Neki učesnici protesta su i protiv ostanka Francuske u EU. Nisu zadovoljni ni time što će zaključak posle održane debate doneti - vlast.

I ovoga puta na ulicama su bile prisutne jake snage reda. Iako je bilo mirnije, ponegde je došlo do sukoba, uz razbijanje izloga i upotrebu dimnih bombi. U Bordou, učesnici demonstracija su upali na železničku stanicu i bacali suzavac na prugu. U ovom gradu došlo je do ozbiljnog incidenta u kome je jedan od poslanika "nepokorene Francuske" tučen pendrekom. U Lilu, Francuzima su se pridružili i Belgijanci. Protesti su održani i u Parizu, Lionu, Tuluzu, Nantu, Marselju, Strazburu i drugim velikim gradovima. Nacija je i dalje podeljena, pa dok jedni otvaraju prozore da pozdrave protestante koji nose zastave i pevaju "Marseljezu", drugi okreću glavu.

VIŠE MRTVIH NEGO 1968.

MNOGI aktuelni protest porede s pobunom iz maja 1968. ističući da je sada više stradalih, iako je ta dva događaja teško porediti. Broj poginulih u tromesečnoj pobuni "žutih prsluka" iznosi 11, povređeno je više od 1.300 policajaca i preko 2.000 učesnika demonstracija. Privedeno je blizu 8.500 ljudi, od kojih je 7.500 zadržano u pritvoru. Po hitnom postupku izrečeno je blizu 1.800 presuda. Još oko 1.500 privedenih čeka na presudu.