Za Katar kriza je šansa

DOHA - OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA

KRIZA i ekonomske sankcije mogu biti šansa. Ovo nije ponavljanje nebuloze nekadašnjih srpskih vlastodržaca, nego rečenica koja opisuje današnji Katar. Ovaj mali emirat smešten na poluostrvu na zapadnoj strani Persijskog zaliva pre dve godine je ušao u ozbiljnu političku krizu sa svojim jedinim komšijama, Saudijskom Arabijom, ali i s drugim arapskim zemljama, prvenstveno Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Egiptom. Zbog veza sa Iranom, ali i optužbi svojih protivnika da finansiraju radikalne islamističke pokrete u regionu i širom sveta. Pre godinu i po našli su se pod sankcijama, ali su ih iskoristili da dodatno razviju svoju privredu.

Najveći problem sa kojim se suočio Katar nakon uvođenja sankcija je bila nestašica mleka. Veći deo belog napitka uvozili su iz Saudijske Arabije, ili je on stizao preko njene teritorije. Situacija je rešena za nepunih 15 dana. Prebogati Katarani su u jednom danu uvezli 40.000 muznih krava i seno, potom podigli klimatizovane farme, kupili tehnologiju za proizvodnju mleka i problema nije bilo. Iako su deo pustinje, bez ijednog kvadrata obradive površine, uspeli su da obezbede sopstvenu produkciju nezamenljive životne namirnice. Zahvaljujući znanju i visokim tehnologijama, imaju i solidnu poljoprivrednu proizvodnju svakodnevnog bakaluka.

NARAVNO, svega toga ne bi bilo da Katar nije zemlja koja je 15. na svetu po zalihama nafte, a treća, iza Ruske Federacije i Irana, po rezervama gasa. Čak 13,7 odsto ukupnih svetskih rezervi "plavog energenta" se nalazi u vodama Persijskog zaliva na koje prava polaže Katar.

PROČITAJTE I: KATAR SANjA NOVO ČUDO: Reporter "Novosti" prvi u kući fudbala zemlje koja je osvojila azijsko prvenstvo

Kad ima para, onda se i troši. Ponekad malo bahato, poput pijanih milionera, ali uglavnom pametno i strateški. Zemlja koja je posle Drugog svetskog rata imala samo 27.000 stanovnika, i koji su jedva preživljavali u pustinjskim uslovima uz klimu koja leti donosi temperature i preko 50 stepeni Celzijusa, najpre je pokušala da se probije prodajom bisera iz školjki. Nažalost, uzaludni su bili napori Katarana da na dah izrone bele perle. Japanci su industrijskom proizvodnjom ovih ukrasa bukvalno zatvorili najvažniji izvor prihoda.

Na svakom parkingu "leže" milioni na točkovima

Stanovnici Katara su, čuvši da Saudijci imaju naftu, počeli da je traže. Prvi pokušaj je bio neuspešan. Ipak, drugi, u sedmoj deceniji prošlog veka, pokazao se kao pun pogodak. Pronašli su žilu i izvor prihoda. Iako su se komšije iz Saudijske Arabije nadale da će se nekadašnja britanska kolonija priključiti njihovom kraljevstvu, 1971. godine dobili su nezavisnost. Ali, i NATO bazu, u kojoj danas služi oko 11.000 vojnika, čije prisustvo je obeshrabrilo Saudijce da pokrenu nenajavljenu invaziju na Katar.

RAJ na zemlji, kako najveći, jedini i glavni grad Dohu nazivaju, svoju osnovu je dobio krajem osamdesetih i početkom devedesetih 20. veka. Iz dana u dan, u Dohi se radi i gradi. Reporter "Novosti" je bio u njoj pre četiri godine, a promene su više nego očigledne. Moćnih staklenih solitera je sve više, a ionako široki auto-putevi su još širi. Neprekidno niče nešto novo, a pogotovo zbog Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine. Katar je domaćin i tim povodom gradi osam ultramodernih stadiona i tri metro linije. Osim toga, novi hoteli i trening centri niču bukvalno kao pečurke posle kiše. Kad se sve sabere, eto razloga za nervozu komšija.

Činjenica da je vladajuća dinastija Katara, prema današnjim shvatanjima, u "modernijem" Muslimanskom bratstvu, a Arabija je za vehabizam i šerijat, jeste jedan je od razloga za netrpeljivost. Katarani su brzo napredovali. Njihova Al Džazira medijski je sve dominantnija, pogotovo u arapskom svetu. Avio- -kompanija "Katar ervejz" za nekoliko decenija postaje nezamenljiv transporter i od Dohe pravi važno čvorište međunarodnog vazdušnog saobraćaja. Saudijci čijim avionima lete, osim njihovih građana, samo hodočasnici za Meku i Medinu, dodatno su se razbesneli kada je Katar dobio organizaciju SP u fudbalu. Ne samo da su dobili na reputaciji, nego izgradnjom sportskih i smeštajnih sadržaja prave bazu za vreme kada nafta i gas neće biti presudni.

Naš reporter na obali Persijskog mora, nedaleko od granice sa Saudijskom Arabijom

KADA se tome doda da su Katarani uložili mnogo u nauku i da dodatno osvajaju alternativne oblasti, mimo energetike, razlog za nervozu u arapskom svetu ne treba dodatno objašnjavati.

Ono što bi mogla biti pouka nama jeste da se u Kataru cene znanje i autoritet. Uzeli su većinu najboljih stručnjaka iz različitih oblasti iz celog sveta. Jedan od takvih je Bora Milutinović. Legendarni trener je ambasador SP, ali i najveći autoritet kada je trka za "buba-marom" u pitanju. Ko može da ospori trenera sa pet SP i četiri druga kruga u istim?

Pogled na centar Dohe sa mora

STRANCI

RAZLIČITE su procene koliko ljudi trenutno živi u Kataru. Neka sredina je 2,6 miliona ljudi. Zanimljivo je da je od tog broja samo 300.000 žitelja koji su Katarani. Svi ostali dolaze iz "belog sveta". Najviše sa Filipina, iz Indije, Pakistana....