PARIZ je povukao ambasadora iz Rima. Razlog su uvredljive poruke italijanskih zvaničnika, mešanje u unutrašnje stvari, nepoštovanje izražene demokratske volje građana, kršenje savezništva. Nije, kažu, bilo gore još od Drugog svetskog rata. Kap koja je prelila čašu francuskog strpljenja je podrška "žutim prslucima" i političkim promenama koje stižu s novim vetrovima preko Alpa.

Gotovo istog dana kada je Pariz povukao ambasadora iz Rima, veliki broj evropskih prestonica, uključujući i francusku, priznao je Huana Gvajda za predsednika Venecuele, pored živog i zdravog Nikolasa Madura, koji, po procenama sa Zapada, nije ispunio očekivanja svojih građana.

Pročitajte još - Maduro otvorio vojne vežbe (VIDEO)

Reći će, ovo ovde je demokratija, ono tamo nije. A ko je pozvan da to proceni? Instrumente za merenje svetske demokratske stvarnosti svojevremeno je postavio po zlu čuveni doktor Kušner, koji je izmislio formulu politike mešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja.

Njome, ono što je dozvoljeno jednima, nije drugima. Tada je Evropi to odgovaralo. Mešali su se zapadnjaci, tako, u Siriji, Rusiji, Srbiji, Alžiru, Maroku, Iranu, Makedoniji, Urajini, Gruziji. Obarali Gadafija, Mubaraka, Huseina. Bombardovali, napadali i uvodili sankcije bez dozvola UN, uz lažne dokaze, fabrikovane alibije i nameštene izveštaje. Tek posle su se, kad je sve bilo gotovo, (delimično) kajali.

Izgleda da je došao red da se pravo mešanja useli i unutar same EU. S jedne strane ušančili su se Beč, Varšava, Budimpešta i Rim, s druge su u istom rovu Pariz, Brisel i Berlin. London je ionako digao ruke od svega. Na Zapadu se Kušnerov barometar demokratije sada okreće protiv njih samih, jer nije baždaren egzaktno.