Nema slobode kad je Srebrenica u pitanju

BORBU protiv bošnjačke peticije "E-1837" u kanadskom parlamentu, kojom se traži kriminalizovanje poricanja genocida u Srebrenici i usvajanje zakona koji predviđa zatvorske kazne za tako nešto, naša dijaspora treba da vodi na fonu poštovanja opštih ljudskih sloboda. Pravo na slobodu misli, ubeđenja i izražavanja je zagarantovano članom 2 kanadskog ustava, a zakon koji bošnjački Instutut za istraživanje genocida predlaže u direktnoj je suprotnosti sa njim - ovako profesor Srđa Trifković komentariše napore srpske dijaspore u Kanadi da predupredi pokušaj donošenja posebnog zakona o zabrani negiranja genocida u Srebrenici.

Profesor Trifković je četiri godine vodio kafkijanski proces pred sudovima za imigraciju u Kanadi zbog zabrane ulaska u tu zemlju koju je "dobio" 2011. godine. Pre osam godina, on je na fakultetu u Vankuveru trebalo da održi predavanje na temu "Sadašnjost i budućnost Balkana u svetlu aktuelne geopolitke". Umesto pred studentima Univerziteta "Britanska Kolumbija", završio je u imigracionoj službi tamošnjeg aerodroma, gde su ga pet sati saslušavali agenti zaduženi za nacionalnu sigurnost.

Pročitajte još: U vrhu sam crne liste kanadske tajne službe!

Univerzitetski profesor Trifković je vraćen u SAD kao persona non grata, da bi potom na svojoj koži osetio "plišani" totalitarizam kanadske demokratije.

- Poziv za predavanje u Vankuveru stigao mi je od Udruženja srpskih studenata, i bio je, naravno, odobren od uprave Univerziteta - seća se Trifković. - Pošto sam po sletanju na aerodrom odveden u Ured za imigraciju, usledilo je neprijatno ispitivanje o prirodi poznanstva sa Radovanom Karadžićem, sa akcentom na pet poseta Palama tokom rata u BiH. Posle isleđivanja, ispraćen sam na let za Sijetl, sa dokumentom SF 35.

Anđelina Džoli dala svoj pečat narativu - Foto AP

Trifković, za "Novosti", navodi da je u Čikagu odmah angažovao advokata srpskog porekla specijalizovanog za ove probleme i da je posle dva ročišta u Kanadi 2012. dobio proces protiv kanadske države. Međutim, kada se ponadao da će, uprkos činjenici da je "boravio na Palama" i da poznaje Radovana Karadžića, moći da putuje u tu zemlju, zvanična Otava se žalila, pa je usledio drugostepeni posupak.

- Na apelacionom sudu me je, pro bono, zastupao najčuveniji američki advokat za imigraciono pravo Doroti Foks. Tokom dva ročišta, na osnovu kanadskog zakona o dostupnosti informacija, dobili smo mejlove koji su bili osnov za moje sumnjičenje. Ispostavilo se da je reč o optužbama udruženja muslimanskih studenata, a kao memorandum na tim papirima bili su štampani moji tekstovi iz novina i istrgnuti citati fakultetskih predavanja. Nikada nisam poricao da se u Srebenici dogodio ratni zločin, ali jesam dovodio u pitanje kriminološke, forenzičke i moralne razloge da se taj zločin nazove genocidom - objašanjava Trifković.

Profesor Trifković kaže da mu je sa ovih suđenja najtraumatičnije bilo to što su tamošnje sudske vlasti pokušale da ga, dovodeći ga u vezu sa RS, kriminalizuju i smeste iza rešetaka. Osnov za to, prema mejlovima u koje je imao uvid, bilo je navodno njegovo učešće u strukturi vlasti koja krši ljudska prava i koja je učestvovala u genocidu utvrđenom u presudama Haškog tribunala.

Pročitajte još: Dr Srđa Trifković: Hladni rat nije prestajao

Trifković navodi da su ga troškovi četiri apsurdna ročišta koštala oko 30.000 kanadskih dolara i dodaje da je račun namirio zahvaljujući srpskim prijateljima iz te zemlje. Savetuje zemljake da se ne opuštaju misleći da je nemoguće da u kanadskom parlamentu bude donesen na početku teksta pomenuti akt, i da po svaku cenu treba insistirati na tome da se borbom za svoja prava, bore i za pravo govora svih državljana Kanade.