Simon Volfiš je odrastao u Londonu kao unuk žene koja je preživela Aušvic i zakleo se da se nikada neće vratiti u zemlju u kojoj su ubili njene roditelje i šest miliona drugih Jevreja.

Ali posle više od 70 godina od Holokausta, Bregzit je naveo Volfiša i hiljade drugih Jevreja u Britaniji da podnesu zahtev za nemačko državljanstvo, koje su nacisti oduzeli njihovim precima tokom Trećeg Rajha, preneo je AP.

"Ova katastrofa koju zovemo Bregzit dovela je do toga da sam pronašao način da osiguram svoju budućnost i budućnost moje dece'', rekao je 36-godišnji Volfiš, poznati operski pevac i violončelista koji je u oktobru dobio nemački pasoš.

PROČITAJTE JOŠ: JAČA ANTISEMITIZAM: Jevreji napuštaju Veliku Britaniju

"Da bih ostao Evropljanin, uzeo sam evropsko državljanstvo", dodao je on.

Britanci koji imaju dvojno drzavljanstvo, odnosno državljanstvo jošs neke zemlje EU, kao što je Nemačka, zadržaće privilegiju slobodnog kretanja i rada u evropskom bloku koji će uskoro činiti 27 zemalja.

Volfišova baka Anita Lasker Volfiš imala je 18 godina decembra 1943. kada je deportovana u Aušvic.

Preživela je, jer je kao violončelistkinja bila članica orkestra devojaka.

Novembra 1944. odvedena je u konecantracioni kamp Begren-Belsen odakle su je oslobodili pripadnici britanske vojske aprila 1945.

Lasker Volfiš je imigrirala u Britaniju 1946, udala se i dobila dvoje dece.

Kao poznata violončelistkinja nastupala je širom sveta, ali je bilo potrebno da prođu decenije pre nego što je nastupila u Nemačkoj 90-ih.

"Ne možemo biti žrtve prošlosti. Moramo da imamo nadu za promenu", izjavila je Simonova tetka Maja Džejkobs Lasker Volfiš, 60-godišnja psihoterapeutkinja.

Njena molba je jedna od 3.380 zahteva koji su stigli u nemačku ambasadu u Londonu od referenduma o Bregzitu održanog juna 2016, dok je samo 20 takvih zahteva godišnje bilo pre Bregzita.

Član 116 nemačkog Ustava omogućava potomcima ljudi koje su progonili nacisti da ponovo dobiju državljanstvo koje je oduzeto njihovim precima između 1933. i 1945. godine.