KOMENTAR: Nafta

SILA boga ne moli - bilo je i biće. Ali, kad se sila stavi u službu zla, pa se još i osili, onda slabiji nemaju šansu. Osetili su to, najstrašnije, narodi Grčke, Koreje, Vijetnama, zalivskih zemalja, Avganistana, Irana, Libije, Sirije, SR Jugoslavije... Američka ruka koja je minulih decenija potpisivala strahote u ovim državama, sejala je smrt i na Filipinima, u Gvatemali, Libanu, Nikaragvi, Panami, BiH, Jemenu i Somaliji.

Zvanično ili nezvanično, kao u građanskom ratu u Ukrajini, SAD se vojnom intervencijom i delovanjem specijalnih jedinica CIA, zalagala za ostvarenje svojih interesa. Na skali od jedan do deset, nafta se uvek i svuda visoko kotirala, pa se nje radi i Vašington latio svog oprobanog instrumentarijuma. Nizale su se zemlje, ekstremno bogate crnim zlatom u kojima su se, po direktivi i strategiji Bele kuće, rušile demokratski izabrane vlade.

Pročitajte još - Dojče vele: Koliko bi Rusiju koštao Madurov pad?

Na red je, evo, došla Venecuela. Predsednička stolica socijaliste Nikolasa Madura, počela je odavno da se klima, ali su se sada SAD uključile svojom, nimalo prikrivenom političkom akcijom, koja se izlila u bratoubilačko nasilje. Po starom scenariju, glave nedužnih počele su da padaju u uličnim protestima. Umesto Madura, SAD žele opozicionog lidera Huana Gvajdoa.

Maduro se svakako nije pokazao kao najsposobniji da vodi državu koja "leži" na nafti. Doveo je svoj narod na rub egzistencije, zemlja grca u nemaštini. Ali, nema sumnje da su SAD odabrale svog igrača u ovoj trci za novac. Amerika preti i vojnom intervencijom Venecueli, koja je, gle slučaja, najveći uvoznik ruskog oružja u Latinskoj Americi. Možda Maduro mora da ode, ali o tome treba da se pitaju građani Venecuele. I - jedino oni.