Makron: Žao mi je zbog smrti 11 “žutih prsluka”, policija nije kriva

Predsednik Francuske Emanuel Makron izrazio je danas u Kairu žaljenje što je od početka protesta "žutih prsluka" u njegovoj zemlji poginulo 11 osoba, ističući da oni nisu "žrtve snaga bezbednosti".

Pročitajte još:POKUŠAJ DA SE UMIRE “ŽUTI PRSLUCI”: Makron zvanično pokreće veliku nacionalnu debatu

"Žalim što je 11 francuskih državljana izgubilo život tokom ove krize... Neki su izgubili život zbog ljudske nesmotrenosti ali niko od njih nije žrtva snaga bezbednosti", rekao je Makron na konferenciji za novinare sa egipatskim kolegom Abdelom Fatahom el-Sisijem.

Francuski predsednik je dodao da je "neviđeno" to kroz šta prolazi njegova zemlja i dodao da želi da oda priznanje "profesionalizmu snaga reda".

Makron je odgovarao na pitanje jednog egipatskog novinara o neredima poslednjih meseci u Francuskoj i koliko vlasti u Parizu poštuju ljudska prava. Konferencija za novinare je dobrim delom bila posvećena poštovanju ljudskih prava u Egiptu.

Pročitajte još:ZATVOR ZBOG FANTOMKE: Francuska se novim zakonom obračunava sa razbijačima

"U Francuskoj je dozvoljeno slobodno izražavanje... U Francuskoj se može sve reći. Ponekad se kaže mnogo protiv same zemlje i zbog toga mi je žao", rekao je Makron dodajući da je to "snaga demokratije".

Prema njegovim rečima, u Francuskoj postoji sloboda koja je garantovana Ustavom, a to podrazumeva i slobodu održavanja protesta.

Makron je odgovarajući egipatskom novinaru dodao da protesti "žutih prsluka" nisu nikad bili zabranjeni, ali da postoje ljudi koji su nasilni prema drugim građanima ili uništavaju imovinu.

"Takvi ljudi su privedeni. Privedeni su ne zbog toga što su nešto rekli već zbog toga što uništavaju imovinu ili napadaju druge građane... Ne želim da bude zabune. Postoje oni koji čine materijalnu štetu i oni su kažnjeni prema zakonu, a postoje i francuski građani koji na protestu izražavaju nezadovoljstvo i na to imaju pravo", dodao je Makron na konferenciji u Kairu.

Makronova poseta Egiptu je jedna od retkih njegovih poseta inostranstvu od izbijanja krize s pokretom "Žutih prsluka". Kriza je počela 17. novembra i smatra se jednom od najvećih kriza od dolaska francuskog predsednika na vlast u maju 2017. godine.