Cilj Sjedinjenih Država je da odvoje Ukrajinu od Rusije i u tom svetlu treba tumačiti i inicijativu američkih senatora za povećanje vojne pomoći Kijevu i za jačanje prisustva NATO-a u Crnom moru, ocenjuju ruski analitičari.

Prema tvrdnjama Ambasade Ukrajine u Vašingtonu, američki senatori zatražili su od predsednika Donalda Trampa da se izdvoje dodatna sredstva za pružanje vojne pomoći Ukrajini, a založili su se i za zaustavljanje izgradnje gasovoda „Severni tok 2“. Ta vest nije iznenadila ruske politikologe, koji ističu da je glavni cilj Vašingtona da Ukrajinu u potpunosti odvoji od Rusije i predviđaju da će rusko-američki odnosi i u narednom periodu biti teški.

„SAD trenutno snabdevaju Ukrajinu smrtonosnim oružjem. O tome su govorili kongresmeni, senatori, Tramp i njegovo okruženje. Treba imati u vidu da je cilj SAD da odvoje Ukrajinu od Rusije. To je jedan od njihovih glavnih zadataka“, rekao je za Sputnjik ruski politikolog Aleksandar Gusev.

On očekuje da će ova i iduća godina biti obeležene prilično složenim odnosima Moskve i Vašingtona na teritoriji postsovjetskog prostora. „Amerikancima je važno da sada stvore zonu eskalacije, to je njihov spoljnopolitički trend. To se tiče i Ukrajine i drugih regionalnih tačaka, ali i Sirije i Severne Koreje, a sada i Venecuele. I ova lista se može nastaviti — severna Afrika, Libija, Liban“, obrazlaže Gusev.

Rezoluciju o pomoći Kijevu predložila je grupa od 70 kongresmena, među kojima ima predstavnika i Demokratske i Republikanske stranke. Političari su predložili da Bela kuća iskoristi odredbe Zakona o budžetu SAD za 2018. za potrebe nacionalne odbrane, kako bi se ojačao potencijal Oružanih snaga Ukrajine.

Oni predlažu da pruže dodatnu podršku kroz relevantne programe Stejt departmenta i Pentagona. To je, kako navode, neophodno za jačanje pomorskih mogućnosti Ukrajine, što će omogućiti lokalnoj mornarici da „spreči i odbije dalju rusku agresiju“.

„Pozicija koju kongresmeni formiraju, izdvajajući velika sredstva za podršku sadašnjem nelegitimnom Porošenkovom režimu, prosto fascinira. Verujem da će se finansijska pomoć SAD Porošenkovoj vladi nastaviti u doglednoj budućnosti“, smatra Gusev.

Rusija ne sedi skrštenih ruku

Senat poziva predsednika SAD da u najkraćem roku sa američkim saveznicima sprovede operaciju kojom bi se obezbedila sloboda plovidbe u Crnom moru s ciljem da se demonstrira podrška međunarodno priznatim granicama, bilateralnim sporazumima i načelima bezbednog prolaska brodova kroz Kerčki moreuz i Azovsko more.

Pored toga, članovi gornjeg doma Kongresa zahtevali su od NATO saveznika da ojačaju prisustvo Alijanse u Crnom moru kako bi pratili situaciju na moru.

Prema rečima senatora, evropske zemlje bi trebalo da zabrane ruskim brodovima da ulaze u njihove luke radi snabdevanja i dosipanja goriva. U rezoluciji se naglašava da će sankcije protiv Moskve ostati na snazi i ojačati „dok se ne promeni ponašanje Rusije“.

Gusev, međutim, podseća da Rusiju jednim delom štiti Konvencija iz Montrea, koja ograničava boravak u Crnom moru američkim brodovima, kao i svim drugim brodovima zemalja koje nisu crnomorske.

S druge strane, on ne isključuje mogućnost da bi neke evropske zemlje mogle da zatvore svoje luke za ruske brodove.

„Evropske zemlje, a pre svega zemlje EU, američki su sateliti. Oni su poslušnici administracije Bele kuće i članova Kongresa. To je sasvim očigledno. Da li će uspeti ili ne — veliko je pitanje, jer ni Rusija ne sedi skrštenih ruku. Ako govorimo konkretno o Crnom moru, američki brodovi ne mogu tamo biti duže od 21 dan, prema doktrinama međunarodnog pomorskog prava, ali postoje zemlje-članice EU koje mogu da blokiraju svoje luke za pozivanje naših brodova“, kaže Gusev.

Politikolog dodaje da nema razloga za brigu čak i ako se to dogodi i Evropljani zabrane ruskim brodovima da pristaju u njihovim lukama, mada bi to, kako ističe, bilo kršenje međunarodnog i pomorskog prava.

„Zabranjeno je to raditi. Međutim, činjenica je da naši brodovi mogu da plove u autonomnom režimu prilično dugo. Stoga, ako govorimo s vojnog stanovišta, nama nisu ni potrebne luke onih evropskih zemalja koje izlaze na Crno ili Sredozemno more. Na tom polju smo prilično jaki. Što se tiče kršenja međunarodnog i pomorskog prava, to je neviđeni bezobrazluk. Mi smo u više navrata bili svedoci toga da je ista ta Ukrajina već pokušavala da prođe kroz Kerčki moreuz, ne obaveštavajući rusku stranu. Mnogo je primera kada zemlje šalju svoje brodove, uključujući i vojne, da bi rasplamsale tenzije. Prema tome, ovo treba tretirati na vrlo jednostavan način — za svaku akciju mora da postoji odgovor“, kaže Gusev.


(rs.sputniknews.com)