STEPEN ispod nule našarao filigransku razglednicu na izlogu ribarnice. Ledenom iglom bocka nakit od kauirija i odnosi zlu ćud. Januar, na vetrovima prazničnih repova. Vetrobrani, kao smrznuti oslići. Kilogram, dvanaest evra.

Devojčurak stisnuo u šaci vruć štap bageta. Vekna popušta pod pritiskom sitnih prstiju. Potiskuju zasićeni vazduh između dve bakarne korice. Hleb i beli zubi. Između hrskavo prazno i ništa. Biće ručak u slast. Vekna, evro i četvrt.

Niz staklo roštiljarnice sliva se kondenzovan pileći sok. Nanizani oveći komadi. Cvrči narandžasta kora. Stiče reš pokrov lagano, na zimskom suncu, okruglom i sjajnom kao kajzerski ukov. Kaplju masne mrlje u vrelu čantru, na krompir s puterom i peršunom. Pečenka, dvadeset evra.

Na šanku od mesinga, porcelan iz Limoža. U šoljici, produžena kafa. Pena plete mrežu u koju se hvata dosada tačno u podne. Greje dlan. Drugi drži knjigu. Frankeštajn, mladi Prometej. Meri Šeli. Godina 1818. Knjiga, 16 evra i 90. Strana 26. Nokti bez laka. Kaput kratak, siv.

Podiže pogled. Kroz zasenjeni kapak za trenutak posmatra čudovište koje je sama stvorila. Ljubopit kibicerskog uljeza na sopstvenom licu uvek privuče pažnju. Nastavak čitanja. Ćutanje. Tišina. Knjiga pada na pod. Čeprka siću po buđelaru. Kafa, evro i po.

Dugo, lagano pripremanje, žustri izlazak. Biskvit spekulos, šest grama, u džepu, za usput. Uz barsku stolicu, privezano crno štene. Maše repom i premeće kocke u podu. Nabavlja se po prosečnoj ceni od 850 evra. Da bi otišla, premeštaju ga na drugu sranu.

Kroz prozor, na trotoaru, uz spoljne grejače, podnevni igrač lutrije za jeftinu sreću, sabija prvo današnje pivo. Pena, kao šne od alpskih snegova. Spušta ga niz grlo neoprezno, sred ledene piste. Iznenada, kanu mu u oko pahulja, kišni klinčić, biser grada, šta li. Krigla, devet evra.

PROČITAJTE I: ZAPISI IZ PARIZA: Čokolada

Ispred njega, na stolu, novine. Izazov za snage reda, naslov preko cele srane. Hiljade "žutih prsluka" vrzmaju se oko groba Napoleona. Odatle će u protestnu šetnju dugu petnaestak kilometara, do Italijanskog trga, preko Monparnasa, i natrag. Bune se od 17. novembra. Mnogi nalaze analogiju sa 1789. i 1968. godinom. Osamdeset hiljada policajaca čuva red. Makron pred šeststo gradonačelnika vodi dijalog. Svi su samo brojevi u liberalnom poimanju svari.

Tridesetak novinara na Trgu Republike traže pravo da slobodno informišu javnost. Protestuju protiv pritisaka i nasilja. S vrha ih nepomično posmatra tek umivena Marijana Leopolda i Šarla Morisa, okružena alegorijama slobode, jednakosti i bratstva. Na glavu joj sleće mrki golub.

Na bilbordu, objava za lek protiv side. Po jedna preventivna pilula za svaki dan. Vraćena sloboda za strast. Dragocenost koja, u današnja bezvredna vremena, nema cenu.