SVET se na rečima kune u demokratiju, a zidova na državnim granicama sve je više. I ovde caruju dvostruki aršini: dok kritikuju druge zbog zidanja barijera "kojima se demonstrira nacionalizam", državnici i sami rade isto. Najnoviji primer nudi predsednik SAD Donald Tramp. On je iz sve snage zapeo da na američko-meksičkoj granici napravi blokadu s ciljem da, kako tvrdi, spreči ulazak narkotika u Ameriku.

Tramp ne preza ni od najrigoroznijih mera. Posle delimične blokade vlade, koja traje rekordno dugo (tri nedelje), najavljuje uvođenje vanrednog stanja. Ukoliko se "ne opamete" demokrate, koje se protive izdvajanju 5,7 milijardi dolara za podizanje zida na granici sa Meksikom, biće, kaže, primoran da posegne i za tim "vaspitnim sredstvom". Proglašenje vanrednog stanja omogućilo bi mu da uzme novac iz vojnog budžeta.

ZIDOVI nisu obavezno fizička barijera - Evropska unija je osmislila Šengensku zonu, svojevrsnu graničnu rampu, nevidljivu i neopipljivu, ali i te kako efikasnu. Članice evropske familije zalagale su se deklarativno za jedno a radile drugo. Otkako postoji EU, međutim, nije bilo većeg spora niti opsežnije krize zajedništva nego što je ova sada, izazvana migrantskom krizom kakva do danas nije zabeležena.

Taj rascep je "porodio" desni savez koji neprekidno jača unutar EU i preti da je sasvim raspoluti. Predsednik poljske stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski i mađarski premijer Viktor Orban, koji se iz sve snage protive primanju migranata, dobili su nove saveznike u izrazito populističkoj, koalicionoj vladi Italije i njenom premijeru Đuzepeu Kontiju i ministru unutrašnjih poslova Mateu Salviniju.

PROČITAJTE I:Trampova kćerka Ivanka kandidat za predsednika Svetske banke


Orbanovu ideju podizanja bodljikave žice na granici sa susedima, koja treba da spreči prodor migranata, sa odobravanjem su, osim Italijana i Poljaka, dočekali i u Češkoj, gde je premijer Andrej Babiš obećao da će braniti evropsku civilizaciju stavljanjem rampe pred izbeglice. Italija i Poljska iz sve snage sarađuju u protestima protiv "briselskog diktata".

EVROPSKO PROLEĆE - U EVROPI se uvek govorilo o francusko-nemačkoj osovini. Mi se pripremamo za novu ravnotežu i novu energiju u Evropi. A Poljska i Italija će biti protagonisti tog novog evropskog proleća, tog preporoda evropskih vrednosti - najavio je nedavno Mateo Salvini.

KROZ istoriju, podizanje fizičkih prepreka mahom je trebalo da osujeti prodor stranaca na domaću teritoriju. Izuzetak je Berlinski zid, čija je namena bila upravo suprotna: da oni koji su unutar njega, tu i ostanu. Bedem koji je 28 godina delio Istočnu od Zapadne Nemačke i Istok od Zapada, ove godine navršava okruglo tri decenije.

Mada je Berlinski zid duže istorija nego što je bio stvarnost, razlike i podele među Nemcima sa Istoka i Zapada nisu izbrisane. Naprotiv, jaz je još toliko dubok da se ponekad čini da Zid i nije srušen. On i te kako postoji u glavama ljudi, a iduće, 2020. godine, počeće njegovo saniranje.

On nesumnjivo pripada istoriji, ali, izgleda, i budućnosti. Skupština Berlina odlučila je, naime, da ga rekonstruiše, i u tu svrhu potroši najmanje 12,4 miliona evra. Ova suma nije zapravo namenjena za popravku celog zida, dugog 162,6 kilometara, nego samo dela od osam kilometara koji je u izrazito lošem stanju i nije bezbedan. Ceo Berlinski zid biće uređen i biće otklonjene postojeće prepreke, tako da će moći da ga koriste sportisti i rekreativci, a zahvaljujući rampama koje će biti postavljene, i ljudi u invalidskim kolicima.

Donald Tramp ne odustaje


NAJČUVENIJI

Vavilonski zid u Iraku se nalazi u istoimenom gradu na prostoru nekadašnje Mesopotamije, a današnjeg Iraka. Podignut je oko 575 godine pre nove ere da štiti Vavilon od napada, ali i od nabujale reke Eufrat. Dug je 90 kilometara i visok čak 91 metar.

Hadrijanov zid u Velikoj Britaniji, dug 117 kilometara i visok četiri i po metra, deli britansko ostrvo na dva dela. Štitio je današnju Englesku od napada varvara sa severa. Podigli su ga Rimljani u periodu od 112. i 127. godine naše ere. Nosi ime po rimskom caru Hadrijanu.

Kineski zid u Kini je najveći odbrambeni objekat za svetu. Prostire se od stepa Srednje Azije do Žutog mora, čak 8.851 kilometar. Visok je od deset do 16, a širok osam metara. Najveći deo zida koji danas postoji potiče iz perioda dinastije Ming (1368-1644).