Žan-Mari Le Pen: Da je Putin vladao 1999. Kosovo se ne bi otcepilo

OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

BIO sam šokiran kada je tokom obeležavanja stogodišnjice zaršetka Prvog svetskog rata u Parizu predsednik Srbije bio postavljen relativno po strani, dok se predsednik Kosova nalazio na zvaničnoj tribini. I, nisam bio jedini. Mnogi su se zapanjili.

Ovo, u ekskluzivnom intervjuu za novogodišnji broj "Novosti", ističe osnivač francuske stranke Nacionalni front i evropski poslanik Žan-Mari le Pen.

- Ne znam da li se radi o velikom propustu, ili je to učinjeno namerno. Ako je smišljeno, onda je to veoma ozbiljno i dramatično. A nije nemoguće da je bilo proračunato. Srbija je stari prijatelj i saveznik Francuske. Francuski narod je mnogo bliži Srbima nego Kosovcima. Elementarna diplomatska filozofija nalaže da se zvanična predstavljanja vrše na osnovu značaja, demografske i ekonomske važnosti zemlje. Iz svih tih razloga, nije bilo nikakvih razloga da Kosovo bude tu, a da Srbija ne bude.

* Kako je Srbija viđena kod francuskih patriota?

- Sa simpatijama. Albanci su demografskom snagom izbacili Srbe sa srpske teritorije uz zdušnu pomoć Zapada. Da je Putin bio tada na vlasti u Rusiji, niti bi SAD bombardovale Srbiju, niti bi Kosovo bilo nezavisno. Bombardovanje Srbije je bilo užasno. U to vreme sam jasno protestovao zbog toga.

* Kakav je vaš stav o formiranju tzv. vojske Kosova?

- Izričito sam protiv toga. Čemu će vojska da im služi? Oni nemaju administrativne kapacitete za to. Kosovo je, strateški, postalo američka kolonija. Amerikanci imaju najveću vojnu bazu u Evropi. To omogućava vlastima Prištine da se prave važni. Dokle - videćemo.

* Kako rešiti taj problem?

- Trenutno, mi patriote nismo na vlasti, i možemo samo da izrazimo želje, simpatije, podršku. Ne više od toga. Kad bismo bili na vlasti, sigurno bi sve bilo drugačije.

o I dalje se bavite politikom?

- Dobro sam, držim se. I dalje sam evropski poslanik. Ne znam da li ću biti u sledećem sazivu. To zavisi od moje kćerke (Marin le Pen), ukoliko bude htela da me stavi na listu. Ne bih se uopšte bunio da budem doajen u poslaničkim klupama. Iskustvo može svima da bude od koristi. Uostalom, trećina stanovnika Francuske je starija od 60 godina, pa bih bio dobar predstavnik.

o Možda bi, onda, izbeglice mogle da podmlade francusku naciju?

- Otac Šerifa Šekata, teroriste iz Strazbura koji je ubio petoro ljudi, ušao je ilegalno u Francusku. Ima dvanaestoro dece. Primao je 5.400 evra različite socijalne pomoći, što mu je omogućilo da živi bez rada. A njegov sin je imao 27 presuda! I na kraju je izazvao pokolj. Francuske vlasti su mnogo popustljive. Politiku masovne imigracije iz trećeg sveta osuđujem već 40 godina. Postoji veliki demografski problem, čije ste i vi žrtve, na Kosovu. Teško je odupreti se većinskom stanovništvu koje je neprijateljski raspoloženo i koje na kraju zameni vaše stanovništvo.

* Mislite li da je zaista moguće da jednoga dana neki francuski region doživi sudbinu Kosova?

- Pisac Mišel Uelbek je napisao knjigu "Pokoravanje", u kojoj je predsednik Francuske musliman. Odavno uzalud upozoravam moje sunarodnike na tu opasnost. Prenaseljenost trećeg sveta stvara uslove rastuće bede i, kao posledicu, želju da se ode. Za to vreme, Evropa, od Vladivostoka do Gibraltara, u inferiornoj je poziciji. Njena populacija stari i malobrojna je. Pritisak će biti sve veći. Razumem da ljudi, koji su nesrećni u svojoj zemlji, žele da dođu u moju, ali moja uloga nije da pomognem čovečanstvu, nego Francuzima. Ako ne postoji jaka volja otpora i odbacivanja masovne imigracije, i snažna želja za odbranom autohtone nacije, osuđeni smo na to da budemo preplavljeni.

PROČITAJTE I: Žan-Mari Le Pen: Novo ime za Nacionalni front bilo bi političko samoubistvo

* Odakle bi moglo da započne to "osvajanje" Francuske?

- U predgrađima velikih gradova konstituisali su se, kao metastaze, gradovi stranaca. Sa te periferije Evropljani su u startu primorani da odu, jer su predmet različitih netrpeljivosti, pa čak i agresije. Pridošlice u takvim uslovima imaju prirodnu tendenciju da se regrupišu prema sličnosti i srodnosti. Govori se da je Montrej, u istočnom pariskom predgrađu, drugi po veličini grad Malija u svetu. I ti strani gradovi su utoliko opasniji jer se policija praktično ne usuđuje da uđe u njih. Trenutno, fenomen nije regionalni, ali može da postane. Računa se da je aktivna i organizovana manjina, kada dostigne snagu između 16 i 17 odsto, sposobna da preuzme vlast. O tome govori Uelbek. A pisci su često bili najavljivači različitih fenomena. I, jednoga dana predsednik Francuske možda će se zaista zvati Mohamed, kao što su gradonačelnici Londona i Birmingema muslimani.

* Jedan od zahteva dela "žutih prsluka" je i da se bolje kontroliše imigracija?

- Fenomen masivne imigracije je u osnovi najvećeg broja francuskih problema, radilo se o stanovima, nezaposlenosti, zdravstvenom osiguranju ili obrazovanju. Prirodno je da Francuzi imaju prednost.

* Kako gledate na talas protesta u Francuskoj?

- Reč je o reakciji naroda. Kap je prelila čašu. Pre svega, krajnje je karakterističan simbol koji je vlast sama nametnula kao obavezu u svakom automobilu. Svako od nas ima "žuti prsluk". Ne znam ko je došao na tu ideju, ali bio je genije. Pokret nezadovoljstva je odmah dobio originalnu vizuelnu i medijsku dimenziju. Koloristički karakter je poslužio kao vezivno tkivo. Jasno je da je 500 obično obučenih protestanata manje primetno nego 500 u žutom.

* Je li to uvod u svojevrsnu građansku revoluciju?

- Teško je reći. Ustanak postane revolucija kada ustanici dođu na vlast. Ne verujem da su "žuti prsluci" trenutno blizu vlasti. Ali, jasno je da je vlast destabilizovana ovim protestima koji opstaju. Njihova karakteristika je u tome što su u početku bili masovni, a kasnije su se upisali u istoriju. Naterali su vlasti na ustupke, do te mere da sada čak i neki od njih protestuju. Onda kada policajci budu obukli "žute prsluke", možda bismo mogli da govorimo o najavi revolucije.

* Francuska je često kroz istoriju bila predvodnik revolta u svetu. Može li to i sada da bude slučaj?

- Moguće je da se ovaj pokret proširi na celu Evropu. Mislim, pre svega, politički. To će se najbolje videti tokom predstojećih izbora za Evropski parlament. Ko zna, možda nacionalne snage postanu većina?

PROČITAJTE I: ŽAN-MARI LE PEN U BOLNICI: Odloženo suđenje zbog vređanja homoseksualaca

* EU tada više ne bi postojala?

- U svakom slučaju, ne bi je bilo u ovom obliku. Trenutno, Italija je najbliža tom modelu, upravo zato što je bila najviše pogođena imigracijom.

* Vidite li kraj liberalnom kapitalizmu, kroz pojavu različitih protestnih pokreta?

- Po svojoj vokaciji ovaj sistem predviđa slobode. A kada te slobode postanu samoubilačke, moguće je da se autoritarnije vlade okrenu ka neophodnosti da utvrde disciplinu i koherentnu snagu. Generalno, krize često vode ka vladama sposobnim za akciju, dok su liberalne vlade osuđene na rasipanje i slabosti. Svaki sistem ima svoja preterivanja i razuzdanosti, ali kad pređe određene limite, odbačen je. Ukoliko liberalni kapitalizam ne bude uspeo da bude efikasniji prema pitanjima bezbednosti, standarda života i nacionalnog digniteta, biće odbačen, kao što su i drugi bili odbačeni tokom vekova.

NOVA ULOGA DESNICE

* KAKO objašnjavate to da krajnja desnica sve više obavlja istorijski posao levičara, u borbi za radnička prava?

- Pokret građanskog nezadovoljstva ispoljava različite aspiracije koje koegzistiraju. Patriote su uvek branile ekonomsku i socijalnu pravdu. Socijalni i sindikalni problemi su veliki, ali nijedan nije tako veliki kao demografski. To mnogima postaje sve jasnije.

SVETI GEORGIJE NA ZIDU

ŽAN-Mari le Pen nas je dočekao u svojoj vili u rezidenciji Montretu, na zapadnoj periferiji Pariza, odakle se pruža fantastičan pogled na ceo grad. Razgovor smo vodili u njegovom kabinetu gde se nalazi i ikona Svetog Georgija koji ubija aždahu, dar njegovih pravoslavnih prijatelja. Na radnom stolu su, između ostalog, stajali i Putinov kalendar i monografija Ilje Glazunova, jednog od omiljenih slikara Žan-Mari le Pena.