NESTANKOM vrednih eksponata iz Narodnog muzeja Crne Gore na Cetinju baviće se Državna komisija, koja je jedino telo za dostavljanje informacija o toku i rezultatima u radu revizionih komisija muzeja, pa svi drugi podaci i informacije koje se saopštavaju mimo tog organa su nezvanični i nepouzdani.

Ovo je odgovor na tvrdnje muzejskog tehničara Narodnog muzeja Aleksandra Berkuljana o poharama vrednih eksponata. On je ovih dana podneo osnovnom državnom tužilaštvu na Cetinju, krivičnu prijavu protiv N. N. lica zbog nestanka dva predmeta sa spiska takozvanih trezorskih vrednosti - Njegoševog sobnog sata ukrašenog brilijantima, i zlatnog pečata dvorske kancelarije.

Reč je o delu od 8.997 predmeta i istorijskih dokumenata iz fonda ove institucije koji su nestali! Među njima je i Njegošev sto. Berkuljan je još ranije konstatovao i manjak najmanje 350 primeraka filatelističke zbirke, pa nepokretne kuhinje, karuca, zaprežnih kola i 12 topova iz nekadašnjeg Muzeja NOB-a. Po nerazjašnjenim okolnostima nestali su i Njegošev nameštaj - više od dvadeset komada, slike, i skulpture, koji su 1966. godine upisani u registar kulturnih dobara.

Pročitajte još - Ukradeni Vladičin sat i zlatni pečat dvora!

Nisu samo eksponati nestajali u ovom vremenu, nego i mnogo ranije. Još se priča da je posle Drugog svetskog rata iz državnog muzeja - Dvora kralja Nikole, uzeto 49 značajnih predmeta na revers, među kojima fotelje i krevet kralja Nikole, koji Muzeju nikad nisu vraćeni! Nekadašnji direktor Državnog muzeja prof. Risto Dragićević 24. jula 1951. u pismu Andri Mugoši, organizacionom sekretaru CK KP Crne Gore, saopštio je da je od juna 1946. do oktobra 1949. izdat na privremenu upotrebu raznim nadleštvima, društvenim organizacijama i pojedincima 951 komad raznog muzejskog posuđa, nameštaja, odela, rublja i oružja, dok je rashodovano 268 komada odela i 161 komad nameštaja.

- Za vreme austrougarske okupacije nije bilo moguće utvrditi tačan broj eksponata nestalih iz Muzeja, Biblioteke i čitaonice, jer su sav inventar ovih institucija odneli sa Cetinja austrougarski vojni funkcioneri - kaže za "Novosti" Jovan Markuš, istraživač istorije Crne Gore. - Da bi zametnuli trag svom varvarstvu, zapalili su zgradu "Zetskog doma" prilikom napuštanja Cetinja, oktobra 1918. godine. Tek mali deo eksponata je kasnije vraćen.

Reagovala je i akademska slikarka Marina Radulović.

Pročitajte još - Svaki put novo čitanje Njegoša

- Njegošev sobni sat optočen dijamantima i zlatni pečat dvorske kancelarije su pridodati sramnom spisku od oko 9.000 predmeta i istorijskih dokumenata nestalih tokom desetleća iz Narodnog muzeja - saopštila je umetnica. - Šokantno ogromna brojka da bi bilo ko i poverovao da se o tome ništa nije znalo. Pričalo se u pola glasa, kao mnogo što šta u ovoj zemlji. I o Njegoševoj stolici, kojoj je izvesni zaslužni drug potkratio noge da bi bila njemu primerena.

ZLA SUDBINA

CETINjE i Narodni muzej nisu jedini koje je zadesila ovakva sudbina. Poharan je i Zavičajni muzej u Nikšiću, a tek pre pet godina se saznalo da u fondu nedostaje 2.413 eksponata. Najvredniji nestali eksponat je berat (carski ukaz) iz 1638. godine. Nije pošteđen ni Polimski muzej u Beranama, odakle je nestao persijski mač iz 18. veka.