Bunt u Francuskoj još tinja ali bez rušenja

PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA

"ŽUTI prsluci" su pobedili, Emanuel Makron je dobio rat. U ovoj naoko kontradiktornoj rečenici moglo bi da se sažme trenutno stanje socijalnog pokreta u Francuskoj.

U velikim gradovima danas je organizovano peto po redu subotnje okupljanje, na kome je bilo dvostruko manje ljudi nego protekle nedelje. Policija je u celoj zemlji izbrojala tek 66.000 ljudi u "žutim prslucima" i samo 3.000 u Parizu. U glavnom gradu je uhapšeno 168 osoba, od kojih je 112 zadržano u pritvoru.

PROČITAJTE JOŠ: Pariz se sprema za nove proteste, 8.000 policajaca i 14 oklopnih vozila u pripravnosti

Manifestanta je, čak, bilo više u drugim gradovima. U Bordou i Tuluzu ih se okupilo po 4.500.

Protest je održan i u Lionu, Marselju, Sent-Etjenu...

Red je u Parizu čuvalo 8.000 policajaca, a u celoj zemlji 69.000. U celoj zemlji desetine ljudi su uglavnom lakše povređeni.

U Parizu, deo Jelisejskih polja bio je otvoren za saobraćaj, muzeji i Ajfelova kula su primali posetioce u danu protesta, a vrata uglavnom nisu zaključavali ni trgovci, koji su prethodnih sedmica registrovali velike gubitke.

Mere koje je početkom sedmice predložio predsednik Makron, ali i teroristički napad, niske temperature i približavanje Božićnih praznika doprineli su, sa svih strana, da pokret izgubi na intenzitetu. Makron je dobio relativni mir, a "prsluci" osnovne zahteve, pojačane delimičnim povećanjem kupovne moći za najugroženije slojeve.

PROČITAJTE JOŠ: Makron: Vlasti da razjasne kako Šekat nije zaustavljen ranije

Okupljanja u Parizu, uglavnom kod Opere, na Trgu Republike, ispred železničke stanice Sen Lazar i na Jelisejskim poljima, protekla su u prepodnevnom miru, da bi kasnije po podne, po običaju, došlo do sukoba između demonstranata i snaga reda. Manifestanti su na policiju bacali kamene kocke, boce i kante za otpatke, ali neredi nisu bili ni izbliza nasilni kao prethodnih subota. Pre početka protesta, policija je kod nekih učesnika pronašla i oduzela im noževe, šipke, boksere, palice za bejzbol...

Do manjih sukoba između snaga reda, koje su upotrebile suzavac i demonstranata, kojih je bilo više od hiljadu, došlo je i u Nantu. U Sent Etjenu i Bordou je takođe došlo do tenzija, propraćenih dimnim bombama. U Strazburu, "žuti prsluci" su odali poštu na mestu tragedije koju je pre nekoliko dana izazvao terorista Šerif Šekat. Dve osobe su poginule u saobraćajnim nesrećama vezanim za protest na severu zemlje.

Iako je bunt oslabio, analitičari upozoravaju da treba biti oprezan. Jer, pokret u svom početnom obliku, sa građanima koji protestuju širom zemlje na putevima i kružnim tokovima, i dalje traje. Veliki broj "žutih prsluka" nije zadovoljan ponuđenim merama, a imaju podršku više od polovine nacije.

I danas su, kao i prethodnih dana, organizovane desetine akcija "žutih prsluka" uz drumove širom zemlje. Čak 87 odsto onih koji se smatraju delom ovog pokreta i dalje zagovara nastavak bunta. Oni već mesec dana imaju poseban način funkcionisanja. Uglavnom se okupljaju oko postavljenih šatora, ispred kojih se greju zapaljenim drvenim paletama. Najčešće se zadovoljavaju time da istaknu svoje prisustvo, ali ponegde i zaustavljaju saobraćaj. Atmosfera je, uglavnom, pozitivna, a često dobijaju i znake podrške vozača koje usporavaju.

U grupicama po tridesetak, na smenu, mnogi tu "održavaju vatru" 24 sata dnevno. U noćnim satima, uglavnom dežuraju studenti, ujutro nezaposleni i penzioneri, a po podne oni koji se vraćaju s posla. Zanimljivo je da među njima ima siromašnih, ali i onih sa višim primanjima. Oko ovih kampova organizovao se sistem istinske solidarnosti. Građani donose hranu, usamljeni dolaze da porazgovaraju, fotografi i pisci da zabeleže događaj za budućnost.

Zanimljivo je da je na ovakvim mestima alkohol uglavnom zabranjen, a često je prećutno isključeno i razgovaranje o politici, da se ne bi stvarale nepotrebne međusobne tenzije. Glavna pažnja usredsređuje se na socijalne probleme, a zahtevi su, sada, uobličeni ka cilju stvaranja participativne građanske demokratije.

Mnogi su odlučni da istraju. Ispred svojih bivaka postavili su božićne jelke i namerni su da tu, u atmosferi pronađenog bratstva u nevolji, zajedno provedu predstojeće praznike.