EVRO NA NOVOM ISPITU: Reforma za smanjenje jaza između bogatih i siromašnih članica EU

REFORMA evra počeće ovih dana posle više meseci natezanja i pregovora, koji su išli korak napred, dva nazad. Nadležni za finansije i zajedničku monetu unutar EU napokon su postigli načelne dogovore o neophodnosti korekcija, ali detalji, kao i konkretne brojke vezane za očekivane efekte, još izostaju.

Posle finalne rasprave koja je trajala punih 16 sati, ministri finansija članica u utorak ujutru su objavili vest da su pripremili reformski paket "u načelu".

Pročitajte još: EK: Privredni rast evrozone će usporiti narednih godina

Ključni delovi reformskog paketa odnose se na činjenicu da će 19 članica dobiti "otprilike nešto kao sopstveni budžet iz kog treba da izvršavaju obaveze u okviru evropske monetarne unije". Iz te kase, namirivaće troškove investicija u okviru zajednice evra, što ima za cilj izjednačavanje finansijske snage zemalja članica. Ovaj proces, naravno, odvijaće se na duge staze, ne očekuje se da će se jaz koji deli bogatije od siromašnijih članica popuniti preko noći.

Pročitajte još: NAPETO IZMEĐU EU I ITALIJE: Rim ne odustaje od spornog budžeta

Kasa evrozone biće, svakako, integrisana u opšti budžet EU, iz kog novac koristi svih 27 članica. Sve ovo, započeće 2021. godine. Još nije precizirano koja će suma stajati na raspolaganju za ovu intervenciju. Francuski predsednik Emanuel Makron tražio je trocifreni iznos u milijardama evra, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel daleko skeptičnija i skromnija. Nije prihvaćen ni predlog Pariza da ubuduće postoji poseban ministar finansija za evrozonu.

Evropski monetarni fond "Mehanizam za evropsku stabilnost" (ESM) imaće na raspolaganju 750 milijardi evra, a dobiće nove zadatke i veće nadležnosti. Između ostalog, treba da bude poslednji bastion osiguranja bankrotiranih banaka u evrozoni.

Razmišlja se i o zajedničkom osiguranju uloga banaka. Samo u određenim zemljama, država garantuje nadoknadu osnivačkog uloga do 100.000 evra. Rizici su ogromni u zemljama kao što su Italija, Grčka, Španija ili Kipar, pa finansijski stabilne Nemačka i Holandija odbijaju da se nađu u ulozi garanta.

POREZI RASTU

EVROPSKA unija će, najkasnije od 2021. godine, znatnije podići porez na profit iz digitalnog biznisa velikih internet kompanija. Sedište firme više neće biti bitno u smislu oporezivanja. Ako, na primer, "Gugl" zarađuje u Nemačkoj, tu će ostavljati porez, iako mu je fizičko sedište u Luksemburgu ili Belgiji.