PREDSEDNICA američke Savezne korporacije za osiguranje depozita, koju je na ovu visoku poziciju u administraciji SAD, juna ove godine, odabrao šef Bele kuće Donald Tramp, poreklom je Srpkinja. Jelena Obrenić Mekvilijams, trenutno najviše pozicionirana Amerikanka srpskog porekla u Trampovoj administraciji, poslednja je u nizu naših sunarodnika visokih funkcionera u američkim administracijama.

Rođena u Beogradu, sa osamnaest godina Jelena je stigla u SAD na program razmene srednjoškolaca. Radeći brojne osrednje plaćene poslove, sama je finansirala dalje školovanje i završila prestižni kalifornijski Berkli univerzitet. Diplomirala je, na političkim naukama, sa najvišim ocenama, na tezi o ratu u Jugoslaviji. A onda je “osvojila” i diplomu pravnika, takođe na Berkliju. Šest godina radila je u Senatu na različitim pozicijama na kojima je stekla i iskustvo i ugled koji su je doveli na prestižno mesto u Trampovoj administraciji. Sa samo 45 godina Jelena Mekvilijams, majka jedne kćerke, nije zaboravila ni svoju domovinu, ni svoj jezik.

Potencijal Amerikanaca srpskog porekla nije uvek bio dovoljno poznat, niti prepoznat u Srbiji.

BRANKO Terzić, koga je američki predsednik Džordž Buš 1990. godine odabrao za komesara u američkoj Saveznoj regulatornoj komisiji za energetiku, u razgovoru za “Novosti” podseća na Amerikance srpskog porekla na visokim pozicijama u SAD.

Pročitajte još - Srbin u Trampovoj administraciji!

- Bivši republikanski senator iz Ohaja Džordž Vojnovič bio je gradonačelnik Klivlenda i guverner Ohaja. U guvernerskoj fotelji Ilinoisa i Predstavničkom domu Kongresa SAD, kao predstavnik Čikaga, bio je demokrata Rod Blagojević. Nekadašnji član Kongresa SAD Helen Delić Bentli bila je predsednica američke Savezne pomorske komisije - ističe Terzić.

Džordža Mičela Marovića je za funkcionera u oblasti Ilinoisa imenovao predsednik Ronald Regan. Mičel Melić bio je visoko pozicioniran u američkom sekretarijatu za unutrašnje poslove u administraciji Ričarda Niksona. Demokrata Melisa Luburić Bin bila je kongresmenka iz Ilinoisa.

Branko Terzić


Terzić, koji je na funkciji u rangu podsekretara u kabinetu bio do 1994. godine, a prethodno bio visoki zvaničnik u Viskonsinu i celu deceniju proveo kao predsednik Republikanske partije u Milvokiju, objašnjava različite puteve dolaska do funkcija.

- Neki su išli na izbore, dok su oni koji su na funkcije postavljani imali prethodno iskustvo rada u vladi. Tako je Mekvilijamsova radila u Senatu, a ja kao državni zvaničnik zadužen za energetiku - kaže Terzić.

Džordž Vojnovič


Svi, međutim, nisu bili u istim pozicijama da iskažu svoja stanovišta u vezi sa srpsko-američkim odnosima, posebno burnih dvedesetih godina prošlog veka:

Pročitajte još - ANALITIČAR IZ VAŠINGTONA: Ima šanse da Donald Tramp dođe u Srbiju!


- Svako od nas je imao sopstvenu poziciju u vezi sa srpsko-američkim odnosima. A koliko je bilo mogućnosti da se ona iskaže umnogome je zavisilo od toga da li je pozicija u američkoj vladi podrazumevala bilo kakve međunarodne odgovornosti. Senator Vojnovič je bio član Odbora za spoljne poslove i smatran vodećim senatskim ekspertom za Balkan. Blagojević je imao manju ulogu, i uticaj u tom smislu. Oni od nas koji su radili u vladinim agencijama nisu imali nikakvu formalnu ulogu te vrste, pa su samo imali priliku da iskažu svoje poglede u privatnim razgovorima i na sastancima - kaže Terzić.

Helen Delić Bentli


UTICAJNE pozicije i dobra volja mnogih od njih, međutim, teško su mogli da probiju zid utabanih pravaca američke politike prema našim prostorima.

Mnogi Srbi u SAD koji su postigli visoke pozicije u Americi, nastavili su i posle odlaska sa funkcija uspešne karijere, ali njihov glas kada je o srpsko-američkim odnosima reč i dalje se teško probija. Terzić, koji je u Vašingtonu nastavio da radi konsultantske poslove za velike kompanije, smatra da je jedan od glavnih nedostataka to što ne postoji nacionalna organizacija koja predstavlja Srbe u prestonici SAD.

Melisa Luburić Bin


- U Vašingtonu ne postoji nijedna srpska grupa koja je lobirala ili podržavala nominacije Amerikanaca srpskog porekla, niti postoji danas - zaključuje sagovornik.


NAŠA ROUZ PRVA U SENATU KALIFORNIJE

U istoriji Senata američke “zlatne države” Kalifornije ime Rouz En Vujić zauzima istaknuto mesto. Ova kćerka farmera, imigranta iz Srbije, čijim imenom “Rouz En” je nazvana vrsta belih bresaka koja se na farmi njenog oca gajila, bila je prva žena u kalifornijskom Senatu, od 1977. do 1993. godine, poznata po odvažnosti i nezavisnom duhu.

Svake godine Državni univerzitet Kalifornije u Fresnu dodeljuje nagradu za liderstvo koja nosi njeno ime osobama koje su, kao i Vujićeva, pokazale “itegritet, snagu karaktera, etičko ponašanje i sposobnost izgradnje konsenzusa, služeći javnim interesima zajednice”.