EU PROTIV GUGLA: Podaci s Interneta moraće da se plate

SLOBODNO korišćenje podataka na Internetu je na velikom ispitu. Evropski parlament usvojio je u sredu predlog dugo čekane direktive koja se odnosi na autorska prava. Tekst nalaže numeričkim platformama - globalnim mrežama - da u okviru jedinstvenog digitalnog tržišta isplate tantijeme autorima za dela koja objavljuju, čak i ako je reč o citatima. Visina nadoknade će se pregovarati između numeričkih platformi i izdavača. O detaljima će odlučivati zemlje članice.

Pristalice ove direktive isticale su da, usled numeričke revolucije, intelektualna svojina cirkuliše bez nadoknade internetom i da je neprihvatljivo da autori ne mogu da naplate svoja prava, dok velike kompanije poput "Gugla" i drugih zarađuju milijarde. Protivnici smatraju da se time značajno umanjuje slobode na "mreži".

Glasanju u EP su prethodili borba jakih lobija i velika polemika, u kojoj su, s jedne strane, bili mediji, izdavači i umetnici, a s druge digitalni divovi poput "Gugla", "Jutjuba" ili "Fejsbuka". Pred prethodno, junsko glasanje, poslanicima je bila dostavljena i peticija kojom se predlogu nove direktive protivilo milion potpisnika. I u sredu su zainteresovane strane "ratovale" porukama preko "Tvitera" i drugih raspoloživih društvenih mreža.

Zastarelost nastupa tek posle 20 godina, a to važi i za novinske tekstove. Ko bude preneo sadržaj ili deo sadržaja medija, moraće to i da plati. To važi i ako uz tekst ili deo teksta bude navedena adresa sajta. Iz mere su izostavljena podebljana slova koja upućuju na drugi sajt.

Pružaoci usluga koji čuvaju i obezbeđuju pristup velikom broju radova, preduzimaju mere za pravilno funkcionisanje ugovora i sprečavaju njihovo bespravno emitovanje. Za neovlašćeno objavljivanje odgovornost preuzimaju giganti s interneta, koji će unapred sklapati ugovore sa zainteresovanim stranama. Pretpostavlja se da će se automatski postavljati filteri da bi izbegao bilo kakav rizik od plaćanja, što će znatno osiromašiti ponudu na internetu.

Ovi filteri će, u svakom slučaju, biti obaveza u slučaju izostanka dogovora o finansijskoj nadoknadi. Veruje se da će mnogo šturija biti i "Vikipedija", gde lukrativna delatnost nije u prvom planu, pa protivnici ove mere smatraju da one ograničavaju slobodu izražavanja i pristup informacijama, te da će se njom, jednostavno, "uništiti internet", bar onakav kakav danas poznajemo. Tekst predloga direktive upućuje da bi filteri i blokade trebalo da budu što ređi, ali će to u praksi biti teško izvodljivo.

PRVA verzija teksta odbačena je u julu, dok je za novu, tek delimično izmenjenu, glasalo 438 poslanika, a 226 bilo protiv. Parlament sada treba da započne pregovore s Evropskim savetom, odnosno zemljama članicama, i Evropskom komisijom, da bi se usaglasio konačni tekst i direktiva eventualno stupila na snagu. Procenjuje se da će biti potrebno još nekoliko meseci ovih trojnih pregovora, da bi usaglašeni tekst ponovo bio predložen parlamentu na krajnje glasanje. Sve bi moralo da se završi već do marta sledeće godine, a u suprotnom, treba čekati da se time, posle izbora, od sledeće jeseni, pozabavi novi saziv.

Tehnološke platforme i internet aktivisti podigli su glas protiv odluke Evropskog parlamenta o reformi regulative o zaštiti autorskih prava, što će autorima video-snimaka, muzičkih numera, proizvođačima vesti i vlasnicima drugih prava omogućiti da zahtevaju kompenzaciju za objavljivanje njihovog sadržaja onlajn.

- Evropski zakonodavci su odlučili da, uprkos velikom negodovanju javnosti, podrže 'filtriranje' interneta u korist velikih preduzeća iz muzičke i izdavačke industrije - tvrdi Sijada el Ramli, generalna direktorka Evropske asocijacije internet-platformi, koja okuplja i kompanije kao što su "Fejsbuk" i "Gugl".