Broj gladnih porastao je u svetu 2017. godine, treću godinu za redom, navodi se u godišnjem izveštaju pet agencija UN i ukazuje da je nestabilnost klime jedan od glavnih uzroka teških svetskih kriza u ishrani.

Tokom 2017. godine 821 milion ljudi u svetu bilo je u situaciji hroničnog nedostatka hrane u odnosu na 804 miliona 2016. godine, što znači jedna od devet osoba na planeti, navodi se u godišnjem izveštaju "Stanje prehrambene bezbednosti i ishrane u svetu", objavljenom danas.

Broj ljudi koji su gladni se tako vratio na nivo od pre deset godina i potvrđuje tendenciju rasta broja gladnih koja je počela od 2015. godine, navodi se u izveštaju. Izveštaj je pripremilo pet agencija UN među kojima Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), i Svetska zdravstvena organizacija.

PROČITAJTE JOŠ: FAO: Agroekologija za održiviji sistem proizvodnje hrane

"Situacija se pogoršava u Južnoj Americi i u većini oblasti u Africi, tako da se usporava smanjivanje pothranjenosti", navodi se u izveštaju.

Kako se navodi ukoliko se ne udvostruče napori rizikuje se da se potpuno promaši cilj UN da se iskoreni glad do 2030. godine. To je jedan od UN Ciljeva za održiv razvoj.

"Nestabilnost klime i klimatski ekstremi su presudni faktori nedavnog povećanja gladi u svetu i jedan od glavnih uzroka za ozbiljne prehrambene krize", navodi se u tekstu.

U izveštaju se dodaje da sve više elemenata ukazuju na to da klimatske promene već imaju uticaj na poljoprivredu i bezbednost u hrani.

Govoreći o zdravlju, UN u izveštaju izražava zabrinutost zbog rasta gojaznosti kod odraslih, navodeći da je više od jednog na osam odraslih u svetu pogođeno ovim.

Jedini primećen napredak je u proporciji dece koja pate od zaostalosti rasta koja je pala na 22 odsto u odnosu na 25 odsto, ali i dalje je 151 milion dece pogođen ovom pojavom.

UN su takođe zabrinute zbog zdravlja žena jer, prema podacima, jedna od tri žene starosti za rađanje pati od anemije što ima ozbiljne posledice za njihovo zdravlje i zdravlje njihove dece.