Švedskoj sledi duga i teška borba za formiranje koalicije posle parlamentarnih izbora na kojima dva glavna politička bloka, koja su ostvarila najgori rezultat u poslednjih nekoliko decenija, odbijaju saradnju sa, sada znatno ojačalim, ultradesničarima.đ

Pročitajte još: IZBORI U ŠVEDSKOJ: Prodor krajnje desnice

Vladajuća koalicija levog centra i partija desnog centra dobile su, naime, po oko 40 odsto glasova. Ali pravi favoriti su nacionalisti (SD), jer su osvojili oko 18 odsto glasova, za trećinu više nego na prethodnim izborima. Iako lider ultradesničara Džimi Akeson kaže da je spreman da razgovara sa svima, oba glavna bloka odbijaju saradnju sa ultradesničarima.

Varnice su se pojavile i između dva velika bloka, pa je lider opozicione partije desnog centra Ulf Kristerson pozvao socijaldemokratskog premijera Stefana Levena da podnese ostavku, jer je "ova vlada istrčala svoju trku". Premijer Stefan Lofven poručio je, međutim, da neće odustati:

- Imamo još dve nedelje pre početka rada parlamenta. Radiću mirno, kao premijer, poštujući glasače i švedski izborni sistem - rekao je Lofven.

Pročitajte još: ŠVEDSKA U STRAHU OD DESNICE: Pokrenuta kampanja "Sve sem Švedskih demokrata"

Vladajuću koaliciju u zemlji, na čelu sa Lofvenom, čine njegove Socijaldemokrate i partija Zelenih, a u parlamentu ga podržava levičarska partija.

Švedska privreda napreduje, ali mnogi glasači su zabrinuti zbog toga što su stambene, zdravstvene i socijalne službe pod pritiskom zbog talasa imigracije tokom migrantske krize od 2015. godine. Te godine Švedska je dobila rekordnih 163.000 tražilaca azila - što je najveći takav udeo u EU, po stanovniku. Tradicionalne stranke u Švedskoj su od tada zauzele tvrd stav prema integraciji migranata.

Imigracija je bila i centralna tema kampanje u kojoj je SD, stranka već godinama povezana sa neonacistima i drugim ekstremno desničarskim grupama, tražila oštrije uslove za ulazak u zemlju. Iako lider švedskih demokrata, Akeson kaže da u stranci postoji nulta tolerancija prema rasizmu, a nekoliko članova je proterano, partija je i dalje upletena u razne skandale u vezi sa rasizmom. Pored toga, SD želi i da Švedska napusti EU,pa predlaže referendum o "švegzitu". Ostale stranke tome se protive.

DESNICA JAČA U EVROPI

U MNOGIM evropskim zemljama došlo je proteklih godina do jačanja antimigrantskih stranaka. Početkom ove godine, Italija je dobila novu koalicionu vladu koju vodi desničarska Liga. U 2017. godini krajnje desna Alternativa za Nemačku osvojila je 12,6 odsto glasova, a Danska narodna stranka osvojila je 21 odsto u 2015. godini.