NOVOSTI NA KRIMSKOM MOSTU: Biće Krim ruski raj

ZA 23 godine, koliko smo bili pod Ukrajinom, Krim je samo stagnirao. Čekali smo trenutak kada će oterati Crnomorsku flotu, a sa njom i sve nas Ruse na poluostrvu. Božjom i narodnom voljom, uz bratsku pomoć i razumevanje predsednika Putina, majka Rusija nas je ponovo uzela u svoje krilo i "vratila kući" - kaže Artur iz Sevastopolja, penzioner, naš domaćin na Krimu.

Ljubazni čikica dodaje da se sve sada menja nabolje, doduše ne brzinom kojom su očekivali, ali ide se napred.

- Iako živimo na moru, dok je ovo bila Ukrajina nismo mogli ni da se okupamo. Sve plaže bile su ograđene i pod kontrolom tajkuna pridošloh iz raznih delova Ukrajine. Sve je sada drugačije, pogledajte, gradi se na sve strane: vodovodi, auto-

-putevi, zgrade, ulice, škole, hoteli... Zahvalni smo onima s trga Majdan koji su pučem preuzeli vlast u Kijevu - priča Natalija, prodavačica suvenira u Jalti.

Da bismo se lično uverili u to koliko se gradi na Krimu, iz Sevastopolja smo noću krenuli prema prestonici Simferopolju, a potom dalje prema Feodosiji, Kerču i čuvenom Krimskom mostu, koji je ovog proleća predsednik Rusije Vladimir Putin pustio u saobraćaj.

Već na periferiji Simferopolja, u staklu i čeliku blista i lepotom pleni novi aerodrom "Krimski talas", koji je izgrađen za samo dve godine. Na 220 kilometara dugom putu kroz krimsku stepu i, mestimično, lepo obrađene vinograde, i po celu noć bruji na stotine teških mašina koje grade auto-put Sevastopolj - Simferopolj - Krimski most.

Pročitajte još: Krimski most na meti huškača

- Auto-put će se zvati Tavrida, po grčkom imenu za Krim. Biće dugačak oko 300 kilometara i povezaće ceo Krim s Krasnodarskim krajem, Novorusijom, Kavkazom i Sočijem. Dobrim delom put je već izgrađen, a ostalo će biti završeno u najkraćem roku - priča nam naš prijatelj i vodič Dmitrij Karabčukov.

Preko Kerča vode dva mosta - putnički i železnički, koji se ubrzano privodi kraju - Foto M. Nićiforović

POSLE oko četiri časa vožnje stigli smo u Kerč i na Krimski most. Pre nego što smo kročili na ovo rusko graditeljsko remek-delo, primetili smo bateriju protivvazdušnog kompleksa S-300, koja je postavljena da, ako zatreba, brani most i prelaz preko Kerčkog zaliva. Odjednom je nestao i telefonski signal, kao i internet. Na mostu su strogo zabranjeni zaustavljanje, izlazak iz kola i snimanje.

- Sve ovo je zbog bezbednosti miliona putnika koji od maja prolaze Krimskim mostom. Ni muva neopaženo ne može da proleti. Ovde sa dugim cevima dežuraju pripadnici "Rosgvardije", ruska policija, ronioci i specijalni diverzanti sa brzim čamcima "hišnik". Oko mosta su postavljene mreže hidrofona koje registruju pokrete svakog ronioca, a malo dalje, u brdima, instalirani su dodatni protivvazdušni sistemi srednjeg dometa "Tor" i "Buk". Ništa nije prepušteno slučaju - priča Dmitrij, i pokazuje na ogromne čelične konstrukcije železničkog mosta koji se paraleno sa drumskim gradi preko Kerča, tačno na mestu gde se dodiriju talasi Crnog i Azovskog mora.

Novim mostom vozovi će krenuti iduće godine. Istovremeno, iz pravca Kubana gradi se nova železnička pruga ka Krimskom mostu, a nedaleko od mosta i velika železnička stanica.

Prelazak mosta dugačkog 19 kilometara, koji "drži" 598 stubova i koji je za dve i po godine izgradilo 3.000 ruskih kompanija, traje 15 minuta. U oba smera saobraćaj je bio veoma živ, jer se bliže početak škole i kraj pune turističke sezone.

MOST je projektovan za prelazak 40.000 automobila dnevno, a rekord je postavljen 12. avgusta, kada je za 24 časa preko Kerča prošlo 33.400 vozila. Da krimski ugostitelji, znajući da im mostom dolazi veliki broj gostiju iz drugih delova Rusije, nisu podigli cene, turista bi bilo još više, ali i to će se idućeg leta iznivelisati, objašnjava nam Andrej, radnik jedne od benzinskih pumpi na drugom (kubanskom ili krasnodarskom) delu mosta.

Krim je uvek bio raj za odmor, a sada će biti dostupan svim Rusima, jer će do Jalte, Alušte, Alupe, Sevastopolja i drugih ovdašnjih turističkih bisera moći da dođu mnogo lakše, brže i jeftinije.

Pročitajte još: Novi „biser“ iz Ukrajine: Oduzeti Krimski most Rusiji

- Most je pupčana vrpca kojom smo se zauvek vezali s majkom Rusijom. Videćete, za četiri-pet godina Krim nećete prepoznati - uveren je Andrej.

Sa Krimskog mosta putevi vode ka celoj Rusiji

Najsrećniji događaj za žitelje Krima bio je trenutak kada je u martu 2014. godine predsednik Putin potpisao ukaz o vraćanju Krima i Sevastopolja Rusiji. Bio je to pečat na višegodišnju težnju Krimljana da se Crnomorska flota nikuda ne seli i da ostane u Sevastopolju, gde su i kosti desetina hiljada mornara koji su kroz vekove branili Krim i "vrata Rusije".

- Plakao sam od sreće na Trgu Nahimova, plakali su i drugi, bilo je to ostvarenje našeg vekovnog sna. Uspeo sam nekako da nađem zastavu Rusije i podignem je na jarbol. Eno je, još stoji tamo. Ništa mi nismo osvojili, niti prigrabili, samo smo se vratili tamo gde smo bili i gde nam je mesto. Ja ne znam ima li u Rusiji grada koji je više ruski od Sevestopolja.

U BUHTEVIMA (zalivima) Sevastopolja privezano je na desetine novih i starijih brodova Crnomorske flote. Drugi su na pučini i na svojim zadacima širom Crnog mora i Mediterana.

- Flota ima i ogroman ekonomski značaj za nas, jer od nje direktno živi oko 50.000 ljudi - priča nam Konstantin, koga upoznajemo na Bratskom memorijalnom groblju u Sevastopolju, gde počivaju branioci Sevastopolja i Krima.

Ne krije oduševljenje što je sreo "braću Srbe".

- Čuvaju mir. A najvažnije što smo dobili pripajanjem Rusiji je baš to - mir. Srećni smo što ovde nije bilo rata i što ga neće ni biti. Na Krimu se mirno spava, a do pre nekoliko godina nije bilo tako. Hvala majci Rusiji! - poručuje nam Aleksandar iz Simferopolja.

Ruska zastava na Trgu Nahimova u centru Sevastopolja

PREDSEDNIK, Duma, Vlada Rusije, sva ministarstva i sve državne strukture posebnu pažnju poklanjaju razvoju Krima, a postoje i specijalni programi za poboljšanje života u ovom delu Rusije - kaže Anatolij Lisicin, poslanik u ruskoj Dumi, član Odbora za međunarodnu saradnju Gornjeg doma Dume i višegodišnji gubernator Jaroslavske oblasti, s kojim smo se nakratko sreli u Moskvi.

- Puno je na Krimu za ove četiri godine urađeno, radi se i dalje, ali bi sve moglo još mnogo brže i efikasnije da se radi. Za to što sve ne ide baš onako kako smo očekivali kriva je delom i vlast na Krimu, koja delimično još radi i razmišlja sporo, onako kako se radilo i razmišljalo dok su bili deo Ukrajine - naglašava Lisicin.