Blumberg: Da bi pokorile Rusiju, SAD će morati da izazovu svetsku krizu

Američka sankciona politika prema Rusiji postepeno se razvija – od pokušaja da se Kremlj malo pogura u željenom pravcu do težnje da se „pričini najveći bol“. Vreme je da se razmisli o tome kakve, krajnje ozbiljne, posledice može da ima takav pristup za Rusiju, SAD i njihove saveznike, piše Beršidski.

Prema njegovim rečima, tokom nedavnog zasedanja Bankarskog komiteta Senata SAD održan je važan dijalog. Senator iz redova republikanaca Džon Kenedi zatražio je da visoko rangirani predstavnici Trampove administracije odgovore na pitanje šta će učiniti ako im predsednik naredi da „postave rusku ekonomiju na kolena“.

Činovnici su izbegli direktan odgovor. Umesto toga su saopštili da je posledice tako ozbiljnog koraka neophodno proceniti i dodali da su i postojeća ograničenja već dovoljno agresivna.

Njihova uveravanja nisu uticala na Kenedija i on je nastavio da insistira na svome. „Ali niste bacili na kolena ekonomiju Rusije!“, sa žaljenjem je konstatovao on.

Kenedijevo razočaranje se može razumeti. SAD su već uvele i prete da će uvesti sankcije kao odgovor na seriju dejstava Moskve, uključujući „aneksiju“ Krima, „raspirivanje proruskog ustanka“ na istoku Ukrajine i sajber-napade. To, međutim, nikako ne utiče na Putinovu politiku, navodi Beršidski.

Zamenik američkog ministra finansija Sigal Mendelker tvrdi da bi ekonomski bol izazvan sankcijama mogao da obuzda avanturizam Rusije. Ta izjava je, međutim, pokušaj da se „željeno predstavi kao stvarno“. Nema nikakvih dokaza za to da su organičavajuće mere uticale na zamisli i planove ruskog predsednika. I to što on možda želi da one budu ukinute još ne govori ni o čemu“, uveren je autor teksta.

Očigledno je da američke sankcije izazivaju nervozu na nekoliko nivoa. One su dovele do smanjenja direktnih inostranih investicija. Pojedini veliki energetski projekti su odloženi za nekoliko godina, a određenu štetu trpe i bogati Rusi i njihove kompanije, navodi kolumnista.

„Svako bi voleo da ovi problemi nestanu, ali nepokolebljivi stav Rusije i odsustvo bilo kakvih poteza Putina, koji bi mogli da budu tumačeni kao predlog za mir, pokazuju da Kremlj nije spreman da da SAD bilo kakve osnove da se povuku. Vašington usled toga preti da će pritisak dovesti do maksimuma. Čak i ako Trampova administracija ne želi to, mnogi zakonodavci to žele“, navodi Beršidski.

Prema njegovim rečima, Kenedi nije usamljen u svojoj težnji da se pojača kazna. Šestorica senatora sastavila su nacrt zakona koji se tiče investiranja u ruske energetske projekte, vladine pozajmice, kao i poslove u oblasti visokotehnološke industrije.

Ove mere, uz sankcije protiv evropskih kompanija koje su angažovane u izgradnji gasovoda „Severni tok 2“, praktično predstavljaju krajnje mogućnosti SAD.

U krajnjem slučaju Vašington bi mogao da uvede embargo poput onog koji je uveo Iranu. Na osnovu toga nijedna kompanija koja ima veza sa SAD ne bi smela da posluje s Rusijom. Američke vlasti su sposobne da onemoguće svim bankama u zemlji pristup finansijskom sistemu zasnovanom na dolaru i da kazne kupce njene nafte i gasa.

Istovremeno, čak i najratoborniji američki političari ne žele da razmišljaju o toj varijanti. Rusija je najveći izvoznik gasa u svetu i proizvodi gotovo tri puta više nafte nego Iran. Njeno istiskivanje s tržišta dovelo bi do globalne energetske krize. Sankcije protiv celokupnog spoljnog duga zemlje takođe bi potresle tržište i uništile investitore, među kojima i američke, upozorava autor teksta.

Pojačavanje ograničenja protiv energetskog i visokotehnološkog sektora Rusije bi, veoma verovatno, dovelo do odgovora američkim kompanijama u Rusiji. A prihodi iz Rusije za 50 najvećih američkih kompanija, uključujući „Filip Moris internešenel“, „PepsiKo” i „Proktor end Gembl” su 16 milijardi dolara, ukazuje Beršidski.

Prema njegovom mišljenju, pre nego što izazovu globalni ekonomski rat, SAD moraju da odgovore na dva strateški važna pitanja. Koju su cenu spremne da plate da bi dobili makar nekakve ustupke Putinove vlasti? I koliko su dugo spremne da ih čekaju?

S makroekonomske tačke gledišta, Rusiju s njenim rekordno niskim nivoom nezaposlenosti, umerenom inflacijom i međunarodnim rezervama od 400 milijardi dolara teško da čeka kolaps, osim ako SAD ne pokrenu međunarodnu energetsku ili dužničku krizu, zbog koje bi mogle da izgube saveznike.

„Bez pričinjavanja maksimalnog bola Rusija može da izađe na kraj s niskim rastom ekonomije nekoliko godina. To je osnova Putinovih proračuna. I to ne donosi ništa dobro aktuelnoj američkoj politici. Ako Vašington pričini maksimalan bol za koji je sposoban, a ništa se ne promeni, to će biti bolan neuspeh za superdržavu“, zaključuje Leonid Beršidski.

(s.sputniknews.com)