Zaboravite Beč i Berlin, jer postoji novo veliko gnezdo špijuna u Evropi — Brisel, piše „Politiko“.


Sumnje među zvaničnicima Evropske unije da ih je Velika Britanija špijunirala, kako bi dobila osetljive planove u vezi sa „bregzitom“, ispunile su novinske stupce u Britaniji prošle nedelje. Međutim, za mnoge u Briselu špijuniranje i prijatelja i neprijatelja je jednostavno posao kao i svaki drugi.


Za neke strane obaveštajne agencije Brisel je „meta“, jer je domaćin i Evropske unije i NATO-a, dok je za druge, poput nekih afričkih i bliskoistočnih bezbednosnih službi, fokus na velikim dijasporama koje žive u Belgiji, a koje utiču na politiku u svojim maticama, piše briselski portal.


Šef austrijske obaveštajne agencije Peter Gridling izjavio je u junu da je „Brisel sada pretekao Beč“ kada je u pitanju gustina „takozvanih obaveštajnih službi van EU“.


PROČITAJTE I: Šta CIA nudi i traži za špijuniranje naše zemlje


Iako je špijuniranja uvek bilo u Briselu, sa rastom značaja EU sa brojem ambasada u gradu, porastao je i broj špijuna.


„Hladni rat se vratio. Trenutno više stranih agenata radi u Briselu, nego u godinama pre pada Berlinskog zida. Kinezi, Rusi, Amerikanci, Marokanci — veoma su prisutni u Belgiji“, rekao je neimenovani bivši belgijski obaveštajac i dodao da je belgijska Bezbednosna služba prethodnih godina tražila od nekih stranih agenata da napuste zemlju.


Kako se navodi, diplomate u Briselu su svesne da ih svakog dana nadgledaju.


„Postoji zabrinutost zbog velike aktivnosti stranih obaveštajaca“, rekao je bivši američki ambasador Hauard Gatman.


Kako je rekao, njegova kancelarija je redovno pregledana i u njoj su traženi uređaji za prisluškivanje, nije bilo dozvoljeno ljudima da unose telefon, ali van kancelarije nije bilo načina da se spreči da vas neko prisluškuje.


„U rezidenciji je toliko ljudi ulazilo i izlazilo, nije bilo šanse da se spreči, jednostavno ste pretpostavljali da vas Rusi i Kinezi slušaju“, rekao je Gatman.


Proslave nacionalnih praznika, kada diplomate posećuju ambasade na prijemima, predstavljaju najbolje prilike za obaveštajne aktivnosti, rekao je Gatman i dodao da su atašei, koji prate ambasadore u takvim prilikama, često tajni agenti Obaveštajne službe.


„Zbog EU i NATO-a druge zemlje imaju značajne diplomatske i ekonomske misije u Briselu, što stvara okruženje bogato metama za sve špijunske službe“, izjavio je bivši visoki zvaničnik američke Obaveštajne službe, koji nije želeo da mu se zna ime.


„U Brisel se lako ulazi i izlazi, što može da olakša osetljive operacije“, rekao je on.


Kako se navodi, SAD su daleko od nevine strane na špijunskoj sceni Brisela.


Nemački list „Špigl“ je 2013. godine pisao da su dokumenti koje je objavio uzbunjivač Edvard Snouden, ukazali da SAD sprovode operaciju elektronskog prisluškivanja institucija EU u Briselu i da su čak sakrile mikrofone u diplomatske misije EU u Vašingtonu i UN.


Dve godine kasnije, nemački magazin je objavio da je američka Obaveštajna služba pokušala putem nemačkih objekata da špijunira druge vlade, kompanije i institucije, uključujući i Evropsku komisiju.


EK, Evropski savet, Evropski parlament i NATO imaju svoje sopstvene obaveštajne službe, koje rade na sprečavanju špijunaže njihovih zgrada i pristupa osetljivim dokumentima.


U Evropskom savetu su 2003. godine otkriveni uređaji za prisluškivanje, a belgijska istraga je „uprla prst“ na izraelsku Vladu.


Bezbednosne službe upozoravaju i svoje zaposlene da budu oprezni kada o poslu razgovaraju u kafićima i restoranima.


„Znamo da postoje strane sile van EU, koje pokušavaju da dođu do podataka. Naš generalni savet je da treba biti oprezan i pažljiv u javnosti“, rekao je viši zvaničnik Bezbednosne službe EU.


Dok međunarodne institucije pokušavaju da kontrolišu ono što se dešava unutar njihovih zgrada, veliki deo kontraobaveštajnog rada u gradu spada u posao belgijske Službe državne bezbednosti.


„Svaka služba ima svoje ljude ovde“, rekao je bivši viši zvaničnik belgijske Obaveštajne službe i dodao da špijunska aktivnost u Briselu obuhvata oblasti od energije do odbrane i političkih pitanja poput migracije.


On je rekao da postoje prijateljske i neprijateljske službe i dodao da špijuni generalno rade na tajnom zadatku kao diplomate i tako se često predstavljaju belgijskoj Bezbednosnoj službi po dolasku u Brisel.


Kako se navodi, u zemlji ozloglašenoj po višestrukim slojevima Vlade koji se međusobno prepliću, gde se vrše koordinacije između belgijskih i evropskih bezbednosnih institucija, ima puno prostora za špijune i teško ih je uhvatiti kad se informacije ne dele međusobno, kažu stručnjaci.


Osim toga, belgijske vlasti pred sobom imaju i druge izazove, naročito otkako je Brisel postao meta islamskog terorizma.


„Sve bezbednosne službe su trenutno najviše fokusirane na terorizam. Imamo problema sa manjkom osoblja i resursa. Fokus na terorizmu ne znači da su iz fokusa izašle sajber i klasična špijunaža. Kada ne ulažete u otkrivanje izvora, gubite obaveštajnu poziciju, što je teško nadoknaditi“, izjavio je bivši belgijski obaveštajac.


(Sputniknews)