Grčki korak u novu eru

ATINA slavi! Okončan je uspešno treći program za spasavanje grčke ekonomije. Narod na Egeju je čitavu deceniju marljivo sprovodio sve mere iz paketa svojih zapadnih poverilaca i uspeo da trijumfuje, uprkos sumnjama u neiskusnu levičarsku partiju Siriza, koja ga je predvodila.

Pojedini analitičari, međutim, tvrde da je u pitanju više "simbolični trenutak" i da je ostalo još veoma mnogo posla da bi se stanje u grčkoj ekonomiji sasvim stabilizovalo.

Izlazak iz programa međunarodne pomoći za Atinu znači da je ponovo samofinansirajuća zemlja. Neće više od kreditora dobijati finansijske tranše. Moći će da koristi finansijska tržišta za finansiranje svojih aktivnosti, baš kao i svaka druga zemlja u zdravoj ekonomskoj situaciji.

EU je u ponedeljak pozdravila početak nove ere za ovu, nekad prezaduženu, članicu evrozone, ali i priznala da Grci neće odmah videti poboljšanje. Mnogo je penzionera čije su penzije smanjene i radnika koji su izgubili radna mesta. Hiljade porodica ostale su bez domova, ogroman procenat mladih otišao iz zemlje, u potrazi za boljim standardom. EU je bila uz Grčku i biće i dalje, obećao je evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi.

- Reforme koje je sprovela Grčka položile su osnovu za njen oporavak - rekao je Moskovisi. - Iako je bilo grešaka tokom programa pomoći, situacija bi bila mnogo gora da je nije bilo. To mora biti negovano i očuvano kako bi se grčkom narodu omogućilo da zgrabi benefite svojih napora i žrtvovanja.

Pročitajte još - Do Grčke šest traka

Kriza je počela 2009. godine, kad je socijalistički premijer Jorgos Papandreu obelodanio da je budžetski deficit dvostruko veći od prijavljenog. Ispostavilo se da je deficit bio 15,6 odsto BDP, više od pet puta, nego što dozvoljavaju propisi EU! U najtežim momentima izgledalo je da je sudbina evrozone dovedena u pitanje i da će Grčka morati da se odrekne evra.

Foto EPA

Direktor Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) Klaus Regling veruje da bi Grčka mogla da postane uspešna - kao Portugalija, Španija, Irska i Kipar - kojima je takođe bila potrebna pomoć posle globalne finansijske krize, ali samo ako nastavi da radi na vraćanju poverenja svojih partnera.

Iako više nije u programu pomoći, Grčku će i dalje, sve do 2060. godine, dok ne isplati i poslednju ratu duga, svaka tri meseca nadzirati eksperti da bi proverili da li ispunjava zadate ciljeve u oblasti javnih finansija.

ZAJAM OD 290 MILIJARDI

FINANSIJSKU pomoć međunarodne zajednice Grčka je prvi put zatražila 2010. godine. Kriza je dostigla vrhunac leta 2015. Atina je dobila ukupno 290 milijardi evra zajmova, od kojih 256 milijardi evra iz evropskih zemalja. Zajmovi su davani uz uslov da se smanji deficit, što je dovelo do povećanja poreza i kresanja budžetske potrošnje. Grčka privreda, smanjila se za četvrtinu. Sada ima dug od 322 milijarde evra, što je više od 180 odsto bruto domaćeg proizvoda.