Pet zemalja deli Kaspijsko more

MOSKVA: OD STALNOG DOPISNIKA

Posle 22 godine pregovora, pet zemalja juče je potpisalo Konvenciju o pravnom statusu Kaspijskog mora. Rusija, Iran, Kazahstan, Azerbejdžan i Turkmenistan su se dogovorili da na to more, ili jezero kako ga još nazivaju, ne mogu doći strane vojne jedinice. To znači da nijedna od zemalja koja ima deo obale Kaspijskog mora ne može da pozove "u goste" nijednu članicu NATO, kao ni neku drugu armiju. Na taj način zemlje tog regiona hoće da sačuvaju stabilnost i miran razvoj. Sve odluke o korišćenju tog mora donosiće se jednoglasno.

Peti kaspijski samit je održan u Kazahstanu, u gradu Aktau. Osim domaćina Nursultana Nazarbajeva, samitu su prisustvovali i predsednici Rusije - Vladimir Putin, Azerbejdžana - Iljham Alijev, Irana - Hasan Ruhani i Turkmenistana - Gurbanguli Berdimuhamedov.

PROČITAJTE JOŠ: PUTIN O EPOHALNOM DOGOVORU: Bez stranih vojnih baza na Kaspijskom moru

Potpisivanje dokumenta domaćin skupa Nazarbajev je nazvao istorijskim događajem. Putin je istakao da je važno da konvencija jasno reguliše pitanja razgraničenja, plovidbe i ribolova, fiksira principe vojno-političke saradnje, garantuje korišćenje Kaspijskog mora isključivo u mirnodopske svrhe i zabrani prisustvo oružanih snaga vanregionalnih država.

Dokument ima ne samo političku, nego i ekonomsku težinu. Prema procenama eksperata, zalihe nafte i gasa u Kaspijskom moru iznose 18 milijardi tona. Dokazane rezerve su četiri milijarde tona nafte i gasa. Više od toga ima jedino u Persijskom zalivu.

Stručnjaci tvrde da se u Kaspijskom moru nalazi 90 odsto ukupne svetske količine jesetre od koje se dobija najkvalitetniji crni kavijar.

Interesantno je da je prvi dogovor o Kaspijskom moru bio sklopljen za vreme Petra Prvoga, kada je Rusija dobila pravo da na tom moru ima vojnu flotu, a Persija je mogla imati samo trgovačke brodove. Kasnije se SSSR odrekao monopola na Kaspijskom moru, pa je potpisan ugovor sa Iranom. To je bilo precizirano dogovorima iz 1935. i 1940. godine. Posle raspada SSSR-a, na karti su se pojavile nove države koje izlaze na obale Kaspijskog mora, pa je zato bio potreban novi dogovor. Od devedesetih godina prošlog veka održano je više od 50 susreta na kojima se razgovaralo o konvenciji o Kaspijskom moru. Tek je nedavno tekst bio gotov za potpisivanje.

Predsednik Irana je objasnio da će svih pet zemalja utvrditi svoje teritorijalne vode, koje neće biti šire od 15 morskih milja, kao i ribolovnu zonu. Države će se konsenzusom dogovarati o postavljanju gasovoda ili naftovoda na dnu mora. Morsko dno će se deliti dogovorom susednih država na osnovu međunarodnog prava.

Za Moskvu je izuzetno važno da NATO ne dođe u kaspijski region. Rusima se ne dopada što je njihov strateški partner Kazahstan dozvolio SAD da koriste kazahstansku luku Aktau za prebacivanje vojnog tereta u Avganistan. Ministar spoljnih poslova Kazahstana Kajrat Abdrahmanov je kategorički kazao da Kazahstan ne namerava da dozvoli Amerikancima da na Kaspijskom moru prave svoju vojnu bazu.