Oštro ne Moskve za Gruziju u Nato

OD STALNOG DOPISNIKA

DVA prva političara Rusije, predsednik Putin i premijer Medvedev, u poslednje dve nedelje javno su upozorili rukovodstvo NATO da bi ulazak Gruzije i Ukrajine u taj vojni blok mogao da dovede do katastrofalnih posledica.

PROČITAJTE JOŠ: Protest u Gruziji, traže smenu premijera

Najpre je Vladimir Putin 17. jula 2017. izjavio da će Rusija krajnje negativno reagovati na eventualni ulazak ovih zemalja u taj vojni blok, a onda je uoči desete godišnjice rata u Gruziji Dmitrij Medvedev izjavio da ulazak Gruzije u NATO može da isprovocira strašan konflikt.

PROČITAJTE JOŠ: PRETI NOVI RAT NA KAVKAZU? Medvedev upozorio na posledice ulaska Gruzije u NATO

Medvedev je u avgustu 2008. bio predsednik Rusije i kao vrhovni komandant je naredio da ruska armija energično reaguje na napad gruzijskih jedinica na mirotvorce koji su bili u tampon zoni između Gruzina i Južnih Osetina.

Takva oštra reakcija iz Moskve nije slučajna. Na poslednjem zasedanju NATO u Briselu generalni sekretar tog vojnog saveza Jens Stoltenberg je pohvalio Gruziju i rekao da će ona na kraju krajeva ući u NATO. Stoltenberg je i kao "strateškim" okarakterisao region Crnog mora.

Pohvalio je Gruziju kao "vernog prijatelja kome se može verovati". U maju je gruzinski premijer Georgij Kvirikašvili izjavio da će njegova zemlja ući u NATO do 2021. godine.

Zašto se Rusija protivi ulasku Gruzije i Ukrajine u NATO u Moskvi su mnogo puta objasnili. Putin je nedavno podsetio da je Rusiji bilo obećano kod spajanja dve Nemačke da se NATO neće širiti na istok. Ulaskom Gruzije i Ukrajine NATO bi zaokružio svoju "potkovicu" na ruskim istočnim granicama i mogao bi tamo da dovuče svoje rakete.

Prisetimo se da su i pre deset godina kad je došlo do rata između gruzijske i ruske armije svoje prste umešala Amerika. Njeni instruktori su bili na četvrtom spratu Ministarstva odbrane Gruzije u Tbilisiju. Glavni krivac za petodnevni rat sa Rusijom od 8. do 12. avgusta 2008. bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili i sada deset godina kasnije pokušava da ubedi svoje zemljake kako je zapravo ruska vojska napala gruzinsku armiju a ne obrnuto. Sakašviliju malo ko veruje jer i u Tbilisiju dobro znaju da je Mihail Sakašvili govorio "Rusi imaju više tenkova ali su im zarđali" i verovao je da blic-krigom može povratiti Južnu Osetiju, a zatim i Abhaziju. Američki instruktori su ga uveravali da on može da nadmudri "ruskog medvedea koji spava". Sakašvili im je poverovao i doživeo strašan poraz.

Ratni scenario je napravljen tako da se krene u napad u vreme otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu, gde je tadašnji premijer Putin bio u loži na stadionu sa brojnim liderima država među kojima je bio i predsednik SAD Buš.

Posle tog petodnevnog rata, ruski tandem na vrhu Putin i Medvedev napravio je detaljnu analizu na osnovu koje su doneli odluku da se armija mora modernizovati do 2020. godine. Rezultati se već vide.

ČAMCI KAO POKLON

VAŠINGTON će pokloniti Gruziji dva patrolna čamca modela "ajlend" koji bi trebalo da stignu krajem ovog meseca. To su pokloni iz programa SAD kad se određenim zemljama daje korišćena vojna tehnika ili ona koja leži na skladištima. Takve patrolne čamce bi trebalo da dobije i Ukrajina.

SEĆANjE SERDJUKOVA

POSLE rata u Gruziji postali smo svesni da moramo da obnovimo ratnu tehniku. Jer i u tom kratkom sukobu na putu ka frontu mnogo tehnike je moralo da se popravlja, bilo je puno kvarova - kaže tadašnji ministar odbrane Anatolij Serdjukov. - Iskustva iz tog rata su uticala na ubrzanje vojne reforme, a kako sada izgleda ruska armija, videlo se u Siriji.