Makronova vojska slabi ulogu NATO

OD STALNOG DOPISNIKA-PARIZ

IMA neke napoleonovske odlučnosti, nešto od bleštavila iz vremena Luja Četrnaestog, i zrnca gordosti generala De Gola, u potezima francuskog predsednika Emanuela Makrona. Moderni nostalgičar za velikom francuskom epohom, sebi je zacrtao cilj da svojoj zemlji vrati jupiterijanski sjaj. A put do toga vodi i preko evropske vojske.

Makron želi centralnu ulogu u EU. Da bude gazda evropskog časovnika. U Francuskoj je to uspeo, samleo je republikansku opoziciju, sada polako osvaja Evropu. Odlučuje o reformama, proširenju, prioritetima. Vodio je glavnu reč na samitu o migrantskoj krizi. Naruku mu ide slaba pozicija Angele Merkel. Da bi konsolidovao evropske temelje, naciljao je evropski budžet, reformu evrozone, superministra ekonomije, ali i vojsku Unije. Jer, kako kaže, bezbednost je ključ za svaku političku zajednicu.

NOVA vojna snaga na evropskom tlu, bar zasada, tako se ne zove. Dobila je milozvučnu definiciju u obliku evropske inicijative za intervencije (IEI), a ove snage nisu u vezi ni sa EU, ni sa NATO. Komplementarne su, kaže Makron.

PROČITAJTE JOŠ - Merkel i Makron za evropski odgovor na migrantsku krizu

Devet zemalja, pod upravljačkom palicom i na predlog Pariza, saglasilo se da ujedine strategiju, sredstva, planiranje, opremu, doktrinu i komandu. Svi elementi vojske su tu. Vrata su otvorena i za druge koji žele da im se pridruže.

Za francuskog predsednika, koji će rukovoditi grupacijom IEI, postojeća stalna evropska odbrambena struktura je slabo operativna, suviše spora, mlaka i neefikasna, spram velikih savremenih izazova. Nove snage, koje će promeniti vojnu kartu Evrope, moraju da imaju daleko racionalniji sistem odlučivanja. To će im, između ostalog, omogućiti značajno manji broj članica od EU i NATO.

Zasada, reč je prvoj etapi ka kreiranju pravih vojnih snaga koje će delovati onda kada je ugrožena evropska bezbednost. To znači da će operacije biti vođene bez uplitanja SAD, što je velika novost za Stari kontinent. Severnoatlantska alijansa će se više koncentrisati na akcije van Evrope, a i Evropljani bi trebalo na ovaj način da se udalje od “američkih” ratova, sa kojima nemaju mnogo dodirnih tačaka. To će, svakako, na određeni način, oslabiti ulogu NATO u ovom delu sveta, mada bi to, ipak, trebalo uslovno shvatiti.

SLAST pobede uveličao je Berlin koji je, i pored dosta iskazanih rezervi, pristao da stane pod francuski šlem. Makron je, čak, kao slatku viktoriju, na svoju stranu pridobio i London, koji je, tako, uzdrmao tradicionalno i neupitno transatlantsko savezništvo s izolovanim Vašingtonom.

Istovremeno, ciljevi novog vojnog saveza nisu obavezno u suprotnosti sa interesima Rusije. Analitičari koji podržavaju osnivanje IEI procenjuju da je savezništvo Moskve sa Damaskom od koristi za Evropu, jer će se tako zaustaviti migrantska kriza. Smatraju da bi, čak, mogli jednom zajedno, uz odobrenje UN, da intervenišu i u Libiji, ukoliko odatle krene opasnost po evropsku bezbednost.

Sledeća etapa, posle pisma o namerama, jeste rad na direktnom povezivanju generalštabova. Prvi sastanak u tom smislu biće organizovan već u septembru u Parizu. Tada će se napraviti i program zajedničkih vojnih vežbi.