Zapad gradi baze, adut Rusa atomsko naoružanje

OD STALNOG DOPISNIKA: MOSKVA

AKO bi Rusija napala Poljsku i tri bivše sovjetske republike, a sada samostalne države na Baltiku, američka vojska ne bi mogla da zaustavi taj prodor. Do tog zaključka došli su u Pentagonu posle simulacije vojnog sukoba Rusije i zemalja Evropske unije.

List “Vašington post” tvrdi da nisu optimistički rezultati vežbi koje su sproveli Amerikanci. Razlog što Pentagon ne može brže da prebaci svoje snage su uski putevi u zemljama na Baltiku, i slabi mostovi koji ne mogu da izdrže težinu američkih tenkova.

U Vašingtonu su posebno nezadovoljni ponašanjem evropske birokratije, koja može da zaustavi vojni transport, kako drumom, tako i železnički. Kao primer, u Pentagonu navode da su 2017. Amerikanci čak četiri meseca muku mučili da im činovnici dozvole da posle vežbi u Gruziji vrate svoja oklopna vozila u Nemačku, gde su inače locirana.

ZA RAZLIKU od evropskih starosedelaca u NATO, koji ne žure da povećaju svoje vojne budžete, na čemu insistira predsednik Tramp, Poljaci su spremni da ugoste Amerikance i da na svojoj teritoriji naprave veliku vojnu bazu. Oni su spremni i da plate oko dve milijarde dolara, da se za američke vojnike napravi ne samo infrastruktura, već i obezbede uslovi za njihove porodice - stanove, bolnice, škole, sportske dvorane...

PROČITAJTE JOŠ - Rusi moćniji s manje rubalja

Želju da ima na svojoj teritoriji jednu američku diviziju, poljski vojni vrh objašnjava time da bi to uticalo na smanjenje opasnosti od “ruske agresije prema Zapadnoj Evropi”.

Tekstove o “ruskoj opasnosti”, kao i izjave rukovodilaca zemalja NATO, u ruskom ministarstvu odbrane ne komentarišu. O tome mogu da prozbore samo penzionisani generali i vojni analitičari. Tako, bivši načelnik Glavne operativne uprave pri Generalštabu Rusije, general-lajtnant Nikolaj Mojsejev kaže da kad bi zaratili NATO i Rusija, odmah bi poletele rakete i nikakvi mostovi ne bi bili potrebni. A što se tiče transporta, u vreme rata se nikakvi papiri od birokrata ne traže, već vojska sve preuzima u svoje ruke.

Ruska avio-baza u Siriji

- Bez obzira na sve razlike i protivurečnosti između Zapada i Rusije, razloga za rat sada nema i zato su sve spekulacije oko “ruske opasnosti” gubljenje vremena - kategoričan je general Mojsejev.

Amerikanci su dovezli tenkove u Gruziju

Svakako je zanimljivo da je protiv pravljenja američke baze u Poljskoj i general Ben Hodžes, bivši komandant kopnenih snaga SAD u Evropi. On kaže da bi američka baza u Evropi narušila jedinstvo u NATO i još više otežala i onako komplikovane odnose sa Rusijom. Poljake su podržali samo rukovodioci zemalja na Baltiku.

PROČITAJTE JOŠ - TRKA U NAORUŽANjU SAD I RUSIJE: "Status 6" je ubica brodova i aviona

RUKOVODSTVU u Varšavi je stigla i direktna poruka iz Vašingtona, da se uopšte ne razmatra pitanje otvaranja stalne baze njihove vojske u Poljskoj. I generalni sekretar NATO Jans Stoltenberg kazao je da se na “istočnom krilu” već nalaze rotacione jedinice, među kojima i američke, i nema razloga za povećanje broja vojnika.

Broj američkih vojnih baza je neuporedivo veći od ruskih. Posle raspada SSSR, novo rukovodstvo Rusije je redukovalo broj baza, pre svega zbog besparice, ali i verovanja da one neće biti potrebne, jer su Jeljcin i njegovi najbliži saradnici zaista verovali da će uspostaviti takve odnose sa Amerikom da će one biti pravi anahronizam i nepotrebno trošenje novca.

Trenutno, Rusija ima 21 vojni objekt izvan svojih granica. Najveće su one u Jermeniji i Tadžikistanu, koje imaju zadatak da pomognu tamošnjim graničarima da štite državnu među i ne dozvole prodor muslimanskih ekstremista iz Avganistana, ali i da se spreči tranzit narkotika.

Ruska avio-baza Kant u Kirgiziji Foto MO.RF

Rusi imaju i tri vojna aerodroma u inostranstvu: u Kirgiziji, Jermeniji i Siriji. Koriste i poligone u Kazahstanu i Belorusiji. Od morskih luka koriste po jednu u Siriji i Vijetnamu.

Na drugoj strani, Amerikanci imaju više od 700 vojnih baza po celom svetu. Od toga je, po njihovoj kategorizaciji, 13 velikih i 19 srednjih. Što se tiče ostalih, u tu brojku su uračunata i razna vojna skladišta u inostranstvu. Od značajnijih baza su one u Nemačkoj i Japanu, gde imaju više od 3.000 vojnika.

Da se nije lako otarasiti američkih vojnih baza i prisustva u širem smislu reči, mogao bi da objasni turski predsednik Erdogan. U poprilično zahlađenim odnosima Ankare i Vašingtona, Erdogan je, verovatno, pomišljao da se oslobodi Amerikanaca, ali je to vraški teško.

(NE)SPORNO Američka baza u Deveseluu u Rumuniji

ZAHVALjUJUĆI svojoj atomskoj moći, Rusija nije inferiorna u odnosu na Sjedinjene Američke Države zbog toga što ima samo 21 bazu u inostranstvu. U Moskvi su mnogo puta govorili da njima nikada i nije bio cilj da budu “svetski policajac”.

Rusija novac iz vojnog budžeta ulaže u savremena oružja koja joj omogućavaju da održava atomski balans snaga, a to je dovoljno da nikome ne pada na pamet da nasrne na najveću slovensku zemlju i njene najbliže saveznike, pre svega Belorusiju i Kazahstan.

Američki tenkovi u gruzijskoj luci

STRAH OD SAMITA PUTINA I TRAMPA

BEZ obzira na to što je nedavno šef Pentagona Džejms Metis rekao da će SAD u punoj meri biti angažovane u NATO, u zaštiti od opasnosti od Islamske države, ali i od Rusije, jedan broj članica tog vojnog bloka, na čelu sa Velikom Britanijom, uplašio se samita u Helsinkiju Trampa i Putina 16. jula. Strahuju da se dvojica lidera ne dogovore da prestanu manevri oko ruskih najzapadnijih granica.