SAMIT LIDERA EU: Migranti potapaju Evropu

BRISEL OD STALNOG DOPISNIKA

DUGO najavljivani početak reforme evrozone, od čega zavisi i budućnost cele EU, pa i Srbije u njoj, dospeo je u drugi plan na početku dvodnevnog zasedanja lidera koji su se u četvrtak okupili u Briselu. Primat je preuzela migrantska kriza, koja direktno dovodi u pitanje i opstanak vlade nemačke kancelarke Angele Merkel, što bi moglo da izazove značajne potrese na evropskoj političkoj sceni. Sama Merkelova, pritisnuta pretnjom njenog ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera da će unilateralno zatvoriti granicu, poručila je da do kraja ovog meseca mora da se pronađe rešenje.

Pre popodnevnog početka samita, francuski predsednik Emanuel Makron, koji se zalaže za jedinstven evropski odgovor, imao je zakazan odvojeni sastanak sa liderima Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke, koje sistematski odbijaju da prime migrante. Makron je ranije predložio da se finansijski kazne oni koji odbijaju da iskažu solidarnost, a prethodno su dobili pomoć Unije kada je njima bila neophodna.

Pročitajte još: SAMIT EU: Još nema rešenja za migrantsku spiralu

Na udaru je Pravilo iz Dablina, čija je suština da prva zemlja u koju dođu migranti terba da preuzme odgovornost oko zahteva za azil. Evropska komisija je predložila da se taj princip privremeno obustavi tokom perioda krize i da se izvrši preraspodela po celom kontinentu. Tome se oštro protive Austrija i Višegradska grupa, dok Italija, s druge strane, zahteva da se ovaj predlog EK stalno primenjuje. Ukoliko se ne ispune zahtevi Rima, italijanski premijer Đuzepe Konte je zapretio vetom!

Presednik Evropskog saveta Donald Tusk je predložio platforme za prijem u Mediteranu, negde na severnoafričkoj obali. Tunis je, međutim, to odbio, dok je Libija neprihvatljiva zbog političkih problema. Mađarska podržava taj predlog, s njim se slaže i austrijski kancelar Kurc koji takođe, zajedno sa Danskom, preferira da se centri pomere bliže EU, na Balkan. Francuska, Nemačka i Švedska postavljaju pitanje legalnosti ovog postupka. Pariz i Madrid zato predlažu da se prihvatilišta otvore unutar EU. Italija poručuje da to ne dolazi u obzir. Brodovi bi mogli da pristaju i na Korzici, u Marselju ili negde na španskoj obali, na primer, ali se Pariz uvek držao pravila da davljenicima mora da se pruži pomoć u najbližoj luci. Krug se tu zatvara.

Izbeglice pristižu u Evropu

Pitanja prijema, raspodele i pomoći oko migranata značajno dele EU, pa je samit unapred bio ocenjen kao napet, a njegov ishod krajnje neizvestan. Da bi se izbegao potpuni krah, a u četvrtak tokom dana se zato pominjala mogućnost da se, umesto konsenzusa koji se nije nazirao, postigne dogovor o podeli migranata, bar među nekoliko zemalja, na dobrovoljnoj bazi.

CIPRAS SPASAVA ANGELU?

GRČKI premijer Aleksis Cipras smatra da su postojeća pravila EU za preraspodelu azilanata među zemljama članicama Unije "prevaziđena" i spreman je da potpiše dogovor sa Angelom Merkel da olakša Nemačkoj vraćanje azilanata u druge evropske zemlje, piše "Fajnenšel tajms". Cipras je rekao da je otvoren za specijalni sporazum sa Berlinom da se umanji "sekundarno kretanje", kada azilant iz zemlje EU u koju je prvo stigao da bi tražio azil, odlazi u neku drugu zemlju Unije.

BERLIN: ZA POČETAK BI VALjALA BAR "KOALICIJA VOLjNIH"

NEMAČKA kancelarka Angela Merkel poručila je sa govornice u Bundestagu, uoči Samita lidera EU u Briselu, da od uspeha u rešavanju migrantske krize zavisi sudbina Unije. Ona je, istovremeno, ocenila da neće biti moguće postići zajednički sporazum o azilantima na ovom samitu. Zbog toga mora da se razmotri takozvana "koalicija voljnih zemalja", koja bi omogućila da se zaključe sporazumi na osnovu kojih bi se migranti vraćali u zemlju takozvane prve registracije:

- To nije savršeno rešenje, ali je početak - kazala je Merkelova i dodala da bi to obezbedilo kontrolisano kretanje tražilaca azila unutar EU, koji nemaju prava da biraju zemlju prihvata.

Ona je pozvala članice EU da traže "multilateralna", ne "jednostrana" rešenja.

- Evropi su potrebna zajednička rešenja. Oko tog pitanja i dalje postoje podele, ali i jedinstvo da je potrebno smanjiti migraciju, zaustaviti krijumčare i ojačati evropske spoljne granice... Treba postići dogovor o migracijama sa afričkim zemljama, kao što je postignut sa Turskom - smatra.

Kancelarka smatra i da je neophodno da u zoni evra svi moraju da se pridržavaju pravila, bez savezništva u dugu. Smatra da Evropa mora da nastavi razgovore sa SAD, kako bi se izbegao trgovinski rat.

(I. S.)