Kraj grčke krize

BRISEL

OD STALNOG DOPISNIKA

GRCI, najzad, vide svetlo na kraju tunela. Posle osam dugih godina, od situacije pred bankrotom, došli su u poziciju da zaborave na tutorstvo, posebne finansijske programe i dužničku krizu koja im je stezala kaiš do vrata.

Pročitajte još:Apasiev: Ustavni sud će poništiti sporazum o imenu

Očekivalo se da ministri finansija EU, koji su u četvrtak po podne zasedali u Luksemburgu, donesu odluku o modalitetima pomoći odobrenoj Grčkoj, tako da bi ova zemlja, konačno mogla da se finansira na normalan način, kao i svaka druga država, počev od 20. avgusta, po isteku trećeg plana finansijske asistencije. Posle nedavnog sporazuma sa Skopljem oko imena severnih suseda, ovo je za Atinu druga važna vest u kratkom roku.

U zamenu za ostvarene reforme, evropski finansi su izrazili spremnost da pruže ruku Grčkoj koja je od 2010. godine praktično preživljavala na osnovu pozajmica od država članica EU i tri evropska plana pomoći.

Pročitajte još: Berlin i Vašington "kumovali" imenu Makedonije

Iako je Atina praktično ispunila sve tražene reforme, situacija nije tako blistava, jer javni dug zemlje predstavlja 180 odsto BDP. Ministri finansija EU su zato u četvrtak usaglašavali mere koje bi pomogle Grčkoj da što bezbolnije konačno izađe iz perioda krize i stekne poverenje drugih učesnika na finansijskom tržištu.

U četvrtak su na stolu bile mere koje bi mogle da otplatu 130 milijardi evra odobrenih Grčkoj u okviru različitih programa pomoći produže na 15 godina, profit ostvaren na emisiji grčkih obveznica Evropska centralna banka bi trebalo da prosledi Atini, dok bi se grčkim vlastima uputio i dodatni koverat od 20 milijardi da bi Grci mogli da "prodišu" i dodatno se ne zadužuju sledeće dve godine. Zauzvrat, EU bi svaka tri meseca proveravala da li Atina i dalje ispunjava preuzete obaveze.

Osim Grčke, programe pomoći dobijale su i neke druge zemlje, kao što su Irska, Kipar ili Portugalija, ali je grčki slučaj bio daleko najgori, a u jednom trenutku pretio je i da ova zemlja bankrotira i napusti EU.

NEMAČKA NAJVEĆI DOBITNIK

"Suprotno svim desničarskim mitovima, Nemačka je imala veliku korist od krize u Grčkoj", naveo je u saopštenju Sven-Kristijan Kindler koji je u partiji Zelenih zadužen za budžetsku politiku. Njegova parlamentarna grupa tražila je od vlade da objavi koliki je profit ostvaren od programa SMP za grčki dug od 2010. U odgovoru nemačkog ministarstva finansija navodi se da je suma od kamata između 2010. i 2017. dostigla 2,9 milijardi evra, koliko je transferisano Bundesbanci i zatim u savezni budžet.